BOŽJI OLTAR (ŽRTVENIK) / Brat Aladin Adi Zerić

POS 12:7:  I javi se Gospod Avramu i reče: tvojemu sjemenu daću zemlju ovu. I Avram načini ondje žrtvenik Gospodu, koji mu se javio.

JEV 13:8-16: Isus Hristos je isti juče i danas i doveka.Ne dajte se zavesti različitim i tuđim naukama; jer je dobro utvrđivati srce blagodaću, ne jelima, od kojih nisu imali koristi oni koji su po njima živeli. Mi imamo žrtvenik od kojega ne smeju jesti oni koji služe skiniji.  Jer se telesa životinja, čiju krv prvosveštenik unosi u svetinju za grehe, spaljuju izvan okola.  Stoga je Isus, da bi osvetio narod svojom krvlju, postradao izvan gradskih vrata.  Izlazimo, dakle, k njemu izvan okola noseći njegovu porugu.  Jer ovde nemamo trajnog grada, nego tražimo budući.  Prinosimo, dakle, stalno - njegovim posredstvom - Bogu zahvalnu žrtvu, to jest, plod usana koje ispovedaju njegovo ime.  A dobročinstvo i održavanje zajednice ne zaboravljajte; jer se takvim žrtvama ugađa Bogu.

Nekoliko kratkih izjava od Brata Branhama na temu o oltaru, jer mislim da je veoma prikladno da bi imali jedan dobar Biblijski pravac na ovu temu:

• Ustanimo na noge samo za tren. Ne možete načiniti oltarski poziv na jednom ovakvom mestu. Nema dovoljno mesta za to. Ali vaše srce je oltar. Vaše je srce mesto gde živi Bog. Pitam se danas, imali ljudi koji su ovde koji nikada nisu primili Svetog Duha. A vi ste čuli o svim tim velikim stvarima kako se dešavaju, ali niste to nikada još primili, hoćete li dići svoje ruke ka Bogu i reći: "Želim primiti krštenje Svetim Duhom"? Hoćete li podići ruke, i svi okolo, svuda po balkonu, i svugde? Bog vas blagoslovio.
• Dakle, to su ljudi koji su podigli svoje ruke. Oni to veruju. Oltar je pun dece. Oni se nalaze svuda okolo. Vi ne morate obavezno imati oltar. Vaše srce je oltar. Vaše srce je mesto gde dolazi Bog.
• "Ja sada želim prihvatiti Hrista kao svog Spasitelja. Želim da me On ispuni svojim Duhom upravo sada. Želim da me On..." Samo ostanite na nogama na tren dok se molite, ako želite. Ustanite. Tako je. Želim...Osećam se vođenim da ovo učinim, čineći...Ovo je oltarski poziv. Ustanite. Mi nemamo oltar do kojeg da dođemo. Vaše srce je oltar. Samo uklonite svu neveru i znajte da je On sada ovde. Ustanite na noge, vi koji želite primiti Hrista upravo sada, u Božanskoj Prisutnosti koju osećate da je sada potvrđena. Pognimo glave.
• Hoćete li To primiti u - u Duhu u kojem je To napisano? Hoćete li To primiti u Duhu u kom je to predano? Ako još to niste, mi - nemamo mesto za oltarski poziv (Vaše srce je oltar.), hoćete li podići svoje srce, i reći: "Bože, budi mi milostiv. Nka Božiji Duh dođe u mene, da me sada osudi za sve moje grehe i uzrujanosti, i sve loše navike, i lošu narav, i svađe, i borbe, i nervozu, i sve ostalo što sam imao. I ja znam nešto, da moj duh nije podesan za Nebo. Učini me podesnim, Gospode, u ovom poslednjem času. Ovo bi mogla biti poslednja služba koju ću ja ikada čuti. Ovo će možda biti poslednji put da ću ikada čuti Poruku. Podižem svoje ruke, Bože, budi mi milostiv.“

Dakle, cilj ove prezentacije je da utvrdi u nama da je Božiji Oltar u NZ NAŠE SRCE! I kao što vidimo, oltar je u najtešnjoj mogućoj vezi sa primanjem Svetog Duha i spasenja i pravom verom; stoga ovoj temi moramo veoma pažljivo pristupiti.

Oltar govori o veri onoga ko ga pravi

Nema niti jednog primera u Pismu, kada god bi se Bog objavio nekom svom palom detetu, a da njegov pali sin nije načinio oltar i da nije bilo žrtve na oltaru. Takođe, obično kada bi Božiji sin sagradio oltar, paralelno je to učinio i sotonin sin. Ono što je zanimljivo, je to što na oltaru obično nisu bile iste žrtve. Ili je oltar bio načinjen na različitim mestima, ili je čak oltar bio posvećen različitim bogovima. Oltar i njegov sadržaj, i njegovo mesto gde je bio podignut, žrtva koja je bila na njemu, skoro nepogrešivo su govorili o VERI onoga ko je podigao oltar. Ispravano podignut oltar, na odgovarajućem mestu, sa ispravnom žrtvom na njemu, skoro uvek bi bio svedočanstvo ispravne vere.

Oltar je odnos Boga i čoveka

Inače reč “oltar” znači “žrtvenik” ili mesto gde se prinosi žrtva Bogu. Dakle, oltar je nešto što govori o odnosu čoveka i Boga; i od pada u Edenu, oltar uvek govori o odnosu palog čoveka i svetog Boga. Čovek je bio degradiran u Edenu mešanjem semena, njegova krv je bila degradirana, on je bio pridružen životinjskom carstvu prevarom koja je došla preko zmije, i Bog, Otac, je želeo da načini put kako će to krajnje bedno stanje čoveka, povratiti nazad u Svoj vlastiti lik, kako bi Bog ponovo mogao koristiti čoveka u prvobitnoj nameri. A šta je prvobitna namera Boga za čoveka? Da Njegov Duh živi u čoveku i izražava i otkriva sebe. 

2.Kor 6:16:  Ili kako se slaže crkva-hram Božija s idolima? Jer ste vi crkve-hram Boga živoga, kao što reče Bog: useliću se u njih, i življeću u njima, i biću im Bog, i oni će biti moj narod.

1.Jov 3:1-2: Vidite kakvu nam je ljubav dao Otac - da se nazovemo deca Božija, i jesmo. Svet nas zato ne poznaje, što njega nije upoznao. Dragi moji, sad smo deca Božija i još se ne pokaza šta ćemo biti. Znamo da ćemo - kad se on pokaže - biti njemu slični, jer ćemo ga gledati onakvog kakav je.

Božija namera za čoveka narušena

Dakle, prvobitna namera je bila da Bog svoj Večni Život izrazi, objavi i stavi u Svoje sinove i kćeri. Ono što je sotona preko zmije uspeo je da izbaci napolje, VOLJOM ČOVEKA, Božjeg Duha iz čoveka, i da ga degradira i iskoristi ga za svoju svrhu, da načini svoje kraljevstvo na zemlji, kraljevstvo greha, smrti, i religiozne perverzije, sa mnoštvo podignutih hramova njemu u slavu, i sa čovekom koji nije Božiji hram, u kome ne živi Sveti Božiji Duh. Mešanjem semena u Edenu, on je proizveo svoga sina Kajina, koji je začetnik pervezne ljudske degradirane rase, tako da Pismo kaže da je Kajin bio od zloga. 

1Jov 3:12: Ne kao što Kain beše od nečastivoga i ubi brata svoga.

Božiji plan je da nas Opravda

Iz prethodnih prezentacija, i naravno iz Poruke, znamo da je Bog želeo vratiti svoju decu, sinove i kćeri nazad u originalnu poziciju iz koje ih je đavo preko zmije izbacio u Edenu. I pošto je plata za greh (neveru) bila smrt, Bog je odlučio još u večnosti (budući da je znao šta će se desiti u vremenu), DA NEŠTO NEVINO MORA DA PRIMI KAZNU SMRTI NA SEBE, DA BI PALI, SADA VEĆ GREŠNI SIN I KĆER BOŽIJA (i svi mi), MOGLI ŽIVETI I BITI OPRAVDANI PRED NJIME. Dakle, neko ili neki NEVIN ŽIVOT, će primiti na sebe kaznu kojom smo mi trebali biti kažnjeni, i zbog toga mi ćemo moći živeti, i ne samo živeti, već time ćemo biti OPRAVDANI U BOŽIJIM OČIMA, KAO DA GREHA NIKADA NIJE NI BILO. Zato što kada Bog prihvati ponuđenu zamenu (koju će uvek prihvatiti), Bog ne samo da prašta grehe, već ih sve baca u more zaborava, tako da što se njega tiče, oni koji su ponudili Bogu zahtevanu zamenu za svoj život, u Njegovim mislima nije bilo više sećanja na greh. No, to sve je najpre moralo biti pokazano u senkama a ne u stvarnosti, zbog jednog ogromnog, dugog, savršenog i nezamislivog Božijeg programa, koji je i samog ovog trenutka još uvek u toku.

Prve Žrtve

Dakle, vidimo prva dva deteta u Edenu: Jedan ima svoje korene u Drvetu Života, a drugi ima svoje korene u Drvetu Znanja Dobra i Zla. Oni su oboje izvan Edena, izvan obećanja, što znači da su izvan Božije Prisutnosti, što opet znači da su grešnici i da ne služe prvobitnoj Božijoj nameri da Njegov Duh živi u njima, već sada oni su oboje pomazani grešnim duhom, i rođeni su u grehu i pripadaju novom sotonskom grešnom poretku, tako da su OBOJICA OD SVETA, robovi greha. No Bog, koji je Bogat u milosti, otkriva SVOM SEMENU, onom koje potiče sa Drveta Života, koja je to bila odluka u VEČNOSTI, da nevin život mora da bude zamena za grešnika, da bi grešnik mogao opet uspostaviti prijateljski i očinski odnos sa Bogom, a ljuti se na Kajina koji ne želi da prihvati to otkrivenje od svog brata Avelja. I kada je Bog otkrio Avelju Njegovu večnu odluku, kao rezultat tog otkrivenja javlja se OLTAR ili ŽRTVENIK, na kom će Avelj imati priliku da pokaže svoje OTKRIVENJE i šta je Božiji plan. Kajin je ovde IMITATOR, zato što i on podiže oltar kao i Avelj, ali budući da nema otkrivenje od Boga, a i ne želi ga primiti od svoga brata Avelja, na njegovom oltaru-žrtveniku, nije ista žrtva kao kod Avelja. I konačno Avelj prinosi žrtvu, jedno Jagnje, najneviniju stvar u prirodi, i proliva njegovu krv, a krv koja je potekla je bila ZNAK DA JE NEŠTO UMRLO UMESTO GREŠNOG AVELJA I DA SADA AVELJ MOŽE DA ŽIVI I DA JE KAZNA ZA GREH ISPLAĆENA. Kada je Bog naravno prihvatio Aveljevo žrtvu, jer je to bila Njegova volja da se na taj način sačuva Aveljov život; Kajin se jako rasrdio (u srcu je nosi smrt i mržnju, ljubomoru i zavist kao i njegov otac), i nije želeo da svoje pogrešno otkrivenje o žrtvi zameni za pravo, već kada je video šta je Bog POTVRDIO i PRIHVATIO i da je OTKRIVENJE njegovog brata bilo ispravno, on je skočio na brata u ubio ga.

Sačuvani Avelj preko nevine žrtve

Dobro, prvi razlog Aveljove smrti je očit: Ljubomora njegovog brata ga je ubila. Ali kao i uvek, SVE IDE NA DOBRO ONIMA KOJI LJUBE GOSPODA PA ČAK I SMRT. Ovde nam Avelj pokazuje, da će PRAVI BOŽIJI OLTAR ZAHTEVATI DVE SMRTI! Nevinog života, koji je položen kao zamena za grešnika, i smrt grešnika koji je prineo taj nevin život; ali ne SMRT koja znači odvojenje od Boga; već smrt koja znači smrt telesnog čoveka i pomirenje sa Bogom. Ono što je Kajin ubio bilo je samo Aveljovo telo, ali zato što je Avelj preko NEVINOG ŽIVOTA bio pomiren sa Bogom, Avelj je otišao u Božiju Prisutnost i tamo se čuva za Večnu Svrhu, i njegova krv još i danas govori (što znači da je Avelj živ, jer u krvi je život), to znači da njegov život i danas govori, a to znači da je živ, i Bog svedoči kroz njega o ispravnom otkrivenju i o ispravnom oltaru i o ispravnoj žrtvi.

Sagraditi ispravan oltar

Jednom kada je bilo postavljeno pitanje ponovnog obnavljanja ispravnog oltara prorok Ilija je rekao: 

1.Kr 18:36:  A kad bi vrijeme da se prinese žrtva, pristupi Ilija prorok i reče: Gospode Bože Avramov, Isakov i Izrailjev, neka danas poznadu da si ti Bog u Izrailju i ja da sam tvoj sluga, i da sam po tvojoj riječi učinio sve ovo. 

Vidite, prva stvar koja je potrebna da bi se sagradio ispravan oltar-žrtvenik, je Božija Reč koja dolazi proroku, otkrivenje od Boga. Bez otkrivenja Reči Božije nije moguće sagraditi ispravan oltar. To je ono što kaže u Jevrejima: "Bez vere-otkrivenja je ne moguće ugoditi Bogu."

Sledeće što je potrebno je izabrati pravo mesto, odnosno mesto koje je Bog izabrao za slavljenje. Naš glasnik ima propoved: Mesto koje je Bog izabrao za slavljenje. Prinos na oltaru će biti prihvaćen samo ako bude prinesen na ispravno odabranom mestu od Boga, potvrđeno preko proroka koji je usta Božja na zemlji. 

Pos 22:3: I sjutradan rano ustavši Avram osamari magarca svojega, i uze sa sobom dva momka i Isaka sina svojega; i nacijepavši drva za žrtvu podiže se i pođe na mjesto koje mu kaza Bog. 

5. Moj 12:11:  Onda u mjesto koje izbere Gospod Bog vaš da u njemu nastani ime svoje, donosite sve što vam ja zapovijedam, žrtve svoje paljenice i druge žrtve svoje, desetke svoje i prinose ruku svojih i sve što bude najbolje u onome što zavjetujete Gospodu.

Oltar je mesto Božijeg imena i žrtve

Dakle, mesto koje je Bog izabrao za oltar-žrtvenik je takođe i mesto gde će On nastaniti svoje Ime. A sledeće, potrebno je da se zna, šta na oltaru-žrtveniku treba da se prinese.

Pos 22:8:  A Avram odgovori: Bog će se, sinko, postarati za jagnje sebi na žrtvu. I iđahu obojica zajedno.

Izl 12:3-7:  Kažite svemu zboru Izrailjevu i recite: desetoga dana ovoga mjeseca svaki neka uzme jagnje ili jare, po porodicama, po jedno na dom; Ako li je dom mali za jagnje ili jare, neka uzme k sebi susjeda, koji mu je najbliži, s onoliko duša koliko treba da mogu pojesti jagnje ili jare. A jagnje ili jare da vam bude zdravo, muško, od godine; između ovaca ili između koza uzmite. I čuvajte ga do četrnaestoga dana ovoga mjeseca, a tada savkoliki zbor Izrailjev neka ga zakolje uveče. I neka uzmu krvi od njega i pokrope oba dovratka i gornji prag na kućama u kojima će ga jesti.

Vidite, žrtva na oltaru-žrtveniku mora biti tačno prema Reči Gospodnjoj i nikako drugačije, inače neće biti NIKAD prihvaćena.

Smrt na oltaru

I naravno, na oltaru mora da dođe do smrti života koji je dan u zamenu za život vernika koji proslavlja na oltaru, a ZNAK tog života je hemikalija krvi, jer preko krvi se život vezuje za ovo telo. Narvno u SZ, to je bila smrt jagnjeta, i krv je svedočila na oltaru da je PRAVEDNI ZAHTEV svetog Boga zadovoljen, i da je PLATA ZA GREH-SMRT, NAMIRENA, ALI NE SMRĆU ONOGA KOJI PROSLAVLJA KRAJ OLTARA, VEĆ SMRĆU ZAMENE KOJU JE BOG ODREDIO I PRIHVATIO PO SVOJOJ REČI.

Dakle,  umire jagnje a ne osoba koja proslavlja Boga preko oltara.

I da kažem, da je NE MOGUĆE proslavljati ili štovati Boga bez oltara, ni u SZ a ni u NZ. Isus je o tome pričao sa Samarjankom kraj studenca.

Isus najavljuje promenu oltara

Jov 4:19-24:  Reče mu žena: Gospode! vidim da si ti prorok. Oci naši moliše se Bogu na ovoj gori, a vi kažete da je u Jerusalimu mjesto gdje se treba moliti. Reče joj Isus: ženo! vjeruj mi da ide vrijeme kad se nećete moliti ocu ni na ovoj gori ni u Jerusalimu. Vi ne znate čemu se molite; a mi znamo čemu se molimo: jer je spasenije od Jevreja.  Ali ide vrijeme, i već je nastalo, kad će se pravi bogomoljci moliti ocu duhom i istinom, jer otac hoće takovijeh bogomoljaca.  Bog je duh; i koji mu se mole, duhom i istinom treba da se mole.

Promena mesta oltara i dvostruka smrt

Nepažljivim čitanjem i bez otkrivenja, student Biblije bi mogao da pomisli da je Gospod Isus ovde govorio o ukidanju oltara i da ide vreme kada oltar više neće imati ulogu. Ali to nije tako. Jer ukidanje oltara bi značilo i ukidanje žrtve, a ako ne bi bilo žrtve za greh i ne bi bilo prolivanja krvi, ne bi bilo ni oproštenja greha. Šta je onda Gospod Isus govorio Samarjanki? On joj ustvari govori o PROMENI MESTA koje je Bog izabrao za slavljenje, i On joj govori o promeni žrtve koja će biti na oltaru, i govori joj da će oltar biti drugačiji nego što je do tada bio. I rekao joj je: "Ne ćete slaviti niti na toj gori a niti u Jerusalimu." To su bila mesta koja je Bog izabrao za slavljenje i mesta gde se nalazio Božiji oltar i bila prinesena Božija žrtva.

Međutim, još u Edenu, Aveljova vera, Aveljovo otkrivenje, Aveljova dela su navestila dvostruku oltarsku smrt, koja tek u dalekoj budućnosti treba da se desi u punoj meri. Kako to? Pa na Aveljovom olteru nije umrlo samo jagnje, uskoro je i sam Avelj umro, i njegova krv još i danas govori o dvostrukoj smrti koja je bila rezultat slavljenja Boga. Gospod Isus tu DVOSTRUKU SMRT naziva NANOVOROĐENJE!

Četiri oltara

Kada je Bog dao jasne upute u SZ kako da se napravi oltar-žrtvenik preko Mojsija, mi vidimo da je taj oltar bio načinjen, na tačno određenom mestu i od tačno određenog materijala, što je sve govorilo o ulozi i nameni oltara.

Četiri Oltara-Žrtvenika koje je načinio Mojsije.

• Prvi Oltar je bio OLTAR OD ZEMLJE:

Izl 20:24:  Oltar od zemlje načini mi, na kojem ćeš mi prinositi žrtve svoje paljenice i žrtve svoje zahvalne, sitnu i krupnu stoku svoju. Na kojem god mjestu zapovjedim da se spominje ime moje, doći ću k tebi i blagosloviću te.

Vidite, zašto od zemlje? Pa zato što to govori o tome da je čovekov pad bio u zemljanom-telesnom-mesnom telu i da je žrtva na njemu namenjena radi tog pada. Ali i ovaj oltar krasi nekoliko zajedničkih atributa koje imaju svi oltari: Na njemu se prinose žrtve; onda to je mesto koje je Bog izabrao; takođe tu je mesto gde je Bog nastanio svoje Ime (Božija Prisutnost); i to je mesto blagoslova kada je učinjeno prema Reči Gospodnjoj.

• Oltar od kamena-otkrivenja

Zašto toliko detaljno posvećujemo pažnju strukturi oltara? Pa zato što, ako razumemo kako oltar treba ispravno da se načini i postupimo onako kako je Bog rekao, to će postati mesto na kojem će nas Bog blagosloviti.

Izl 20:25:  Ako li mi načiniš oltar od kamena, nemoj načiniti od tesanoga kamena; jer ako povučeš po njemu gvožđem, oskvrnićeš ga.

Ovde vidimo još jedan oltar koji se pravi od kamena (na tom kamenu Ja ću sazidati crkvu svoju), i znamo da kamen predstavlja OTKRIVENJE, dakle, ceo Božiji oltar, i ono što se prinosi na oltaru je izgrađeno na OTKRIVENJU. I to kamenje NE SME BITI TESANO LJUDSKOM RUKOM; što znači da BOG NEĆE PRIHVATITI OLTAR NAČINJEN OD DENOMINACIJE. I još Pismo kaže: 

5. Moj 27:6:  Od cijela kamenja načini oltar Gospodu Bogu svojemu, i na njemu prinesi Gospodu Bogu svojemu žrtve paljenice.

Vidite, kamenje mora biti CELO, što znači da se od Reči, onako kako je otkrivena i rečena ne sme ništa oduzimati a ni dodavati, već onako kako je Bog to rekao.

• Treći oltar od Sitima  bronze

Sledeći oltar načinjen je od sitimskog drveta i bronze-mjedi:

Izl 27:1-2  I načini oltar od drveta sitima, pet lakata u dužinu i pet lakata u širinu, četvorouglast da bude oltar, tri lakta visok.  I na četiri ugla načini mu rogove, iz njega da izlaze rogovi, i okovaćeš ga u mjed.

Samo bi naveo jedan primer i onda šta kaže brat Branham o sitimskom drvetu i bronzi. Samo da kažem uzgred da je u vreme Nojevo, kovčeg-brod koji je Noje gradio bio načinjen od Sitimskog drveta.

Glasnik Laodikeje o Sitimskom drvetu iz propovedi Vera iz Srca:

• Kako ponekad smešno Bog čini stvari u očima čoveka. Da li ste se ikada zaustavili da razmislite od kakvog drveta je Noje izgradio barku. Ona je bila izgrađena od Šetimskog drveta. A ono je najmekše drvo koje se može naći. To je jednostavno kao balzam. To je… Pa, ako vi bacite to tamo u jezero, to će potonuti za pet minuta. To je balzam drvo, ili Šetimsko drvo i rupičasto je. I nije li to čudno što je lađa izdržala test velikog predpotopskog uništenja a bila je načinjena od mekog drveta? Ali, ono je bilo savitljivo.I ponekad kada mi postanemo tako tvrdi i držimo se svojih puteva, Bog nas ne može upotrebiti za bilo šta. Ali evo razloga zašto je On to činio.Da li ste primetili? Pošto je on napravio to tako, onda je on skuvao katran ili nešto smole, što je bilo izvađeno iz drugog drveća. Dakle, šta je učinio ovaj čovek? Kada je on sastavio lađu, ona je bila napravljena od tih stvarno lakih i mekih drva. Vi biste mogli to podići veoma lako, to je tako lako i savitljivo. I onda je on posekao drugo drveće, koje je bilo borovo drvo, i oni su ga udarali, to je bio način na koji su oni to dobili; udarali i udarali, sve dok nisu izbili smolu napolje iz njega. I onda je on uzeo smolu i izlio je u to lako drvo, i male rupe koje su bile u lakom drvetu ispunile su se smolom i premazao ga je i učinio da to bude čvršće od čelika.

Mora biti i bronze na oltaru.

Vidite li zbog čega je oltar bio načinjen od sitima?

Takođe glasnik Laodikeje kaže u propovedi Ti Moraš Biti Nanovorođen o bronzi, glasnik govori o bronzanoj zmiji koju je podigao Mojsije:

• A vi kažete: “Zašto je bila od bronze?” Bronza predstavlja sud, Božanski sud. Da li ste uočili u Bibliji, u Starom Zavetu, da je oltar bio napravljen od bronze, tamo gde se spaljivala žrtva? Bronza govori o sudu. Poput Ilije, u njegovim danima, otišao je da pogleda u nebo, da vidi da li će nekakva kiša doći nakon njegove molitve i rekao je: “Nebo izgleda poput bronze.” Šta je to bilo? Božanski sud nad neverničkim narodom, na jednoj neverničkoj naciji koja je zaboravila Boga. To je bio Božanski sud – bronza. I sama zmija, to je forma koja predstavlja greh već osuđen,  jer zmija je bila osuđena u Vrtu Edenskom. Ona je bila ta osuđena zmija.

Sada vidimo zašto je Bog načinio oltar od sitimskog drveta i okovao ga bronzom. Sve to je govorilo o snazi slabosti i o osudi greha koju za nas treba da nosi nevina žrtva koja staje u trenucima smrti na naše meso i umesto nas ispija čašu Božjeg gneva i osude.

• Zlatni Oltar

Izl 40:5-6:  I namjesti zlatni oltar kadioni pred kovčegom od svjedočanstva; i objesi zavjes na vratima od šatora. I metni oltar za žrtvu paljenicu pred vrata šatoru, šatoru od sastanka

Vidite, sada imamo i ZLATNI OLTAR, i on je postavljen daleko na bliže mesto do kovčega u Svetinji nad Svetinjama nego bronzani oltar. Na bronzanom oltaru, koji je uzgred postavljen ispred Šatora od Sastanka, se prinose žrtve za grehe; što znači da ništa i niko ne može ući u Šator od Sastanka a da za njega nije prinesena NEVINA ŽRTVA radi njegovih-njenih greha. Ali kada je žrtva već prineta, i kada je osoba ušla u Šator, tamo je pred Kovčegom gde su bile Mojsijeve ploče, bio postavljen Zlatni Oltar, i to je bio KADIONI MIRISNI oltar, gde su se prinosili razni mirisi na tom oltaru. Šta nam to govori? Jednom kada je prinesena za nas Nevina Žrtva, to nas uvodi u Božiji Šator i tamo imamo službu Večnog Života, koja se ogleda u službi ZAHVALJIVANJA BOGU ZA ONO ŠTO JE UČINIO ZA NAS: Pismo kaže: Jevrejima 13,15: Prinosimo, dakle, stalno - njegovim posredstvom - Bogu zahvalnu žrtvu, to jest, plod usana koje ispovedaju njegovo ime. To je Zlatni Oltar, prinos Bogu Zahvalne žrtve koje priznaju Njegovo delo našeg spasenja, a budući da smo spaseni, zlato govori o VEČNOSTI, imamo Večni Život.

Ugodan miris Bogu

Da vidimo najpre Žrtveni-Bronzani oltar. Kao što smo videli, bronza govori o sudu nad grehom. Dakle, na OLTARU SE IZVRŠAVA SUD NAD GREHOM. Grešnik-krivac pred Bogom dolazi do Božijeg Šatora, na mesto gde je Bog izabrao da nastani Svoje Ime, i najpre dolazi pred Bronzani Oltar na kojem će se suditi njegovi gresi. Pošto je plata za greh smrt, kaže Pismo, to znači da bi grešnik morao da umre. Ali Bog bogat milošću, prihvatio je zamenu, tako da je nevini život bio ubijen radi krivca, da bi krivac mogao živeti, i ne samo živeti, već biti prihvaćen kod Boga i služiti Bogu. Ali posle bronzanog oltara, vernik dolazi pred zlatni oltar, i to je sada drugačija služba Bogu. To je ugodan miris koji se podiže sa zlatnog oltara ka Bogu; a to je kada je osoba izmirena sa Bogom na način kako je Bog to odredio, onda je život te osobe ugodan miris Bogu, a o tome govori i SZ i NZ.

Pismo o ugodnom mirisu

Pos 8:20-21:  I načini Noje žrtvenik Gospodu, i uze od svake čiste stoke i od svijeh ptica čistijeh, i prinese na žrtveniku žrtve paljenice.  I Gospod omirisa miris ugodni, i reče u srcu svojem: neću više kleti zemlje s ljudi, što je misao srca čovječijega zla od malena; niti ću više ubijati svega što živi, kao što učinih.

Miris sa Zlatnog Oltara u NZ:

2.Ko 2:14-16:  Ali hvala Bogu koji svagda nama daje pobjedu u Hristu Isusu, i kroz nas javlja miris poznanja svojega na svakom mjestu.  Jer smo mi Hristov miris Bogu i među onima koji se spasavaju i koji ginu: Jednima dakle miris smrtni za smrt, a drugima miris životni za život. I za ovo ko je vrijedan?

Efe 5:2:  I živite u ljubavi, kao što je i Hristos ljubio nas, i predade sebe za nas u prilog i žrtvu Bogu na slatki miris.

Pilip 4:18:  A ja sam primio sve i imam izobila. Ispunio sam se primivši od Epafrodita što ste mi poslali, slatki miris, prilog prijatan, ugodan Bogu.

Dakle, više nego očito da je ugodan miris Bogu naš život koji je u skladu sa Njegovom voljom kao svedočanstvo svim ljudima, i koji se spašavaju i koji ginu. Dakle, Život Po Božijoj volji je naš ZLATNI OLTAR u Novom Zavetu.

No cilj ove prezentacije je da se bavi oltarom koji nas dovodi do potpunog pomirenja s Bogom, i da budemo do te mere opravdani, kao da nikada i nismo grešili, i da se pojavi Vatra na našem Novozavetnom oltaru što će biti Krštenje Svetim Duhom.

Dakle, sa ovom izjavom završavamo 1.-vi deo prezentacije Božiji oltar. Glasnik kaže u  propovedi Jehova Jireh: U Novom Zavetu Oltar je vaše srce!

http://www.biblijski-krscani.com/

http://www.nevesta-hristova.com/

http://www.biblijadanas.org/

ISPUNJENO: "Isto će tako biti u dan kad se Sin čovječji objavi!" (Lk. 17, 30) / Brat J. Lerga

"Odgovori im na to Isus: 'Mnoga sam vam dobra djela Oca Svojega pokazao. Zbog kojih Me od tih djela kamenujete?'" (Iv. 10, 32) 

Usprkos "mnogim dobri djelima Oca Svojega" koja je Isus činio, za koja su i sami Židovi bili svjesni da ih nitko ne može činiti ako Bog nije s njim ("Rabbi, znamo da si od Boga došao kao učitelj; jer nitko ne može činiti ta znamenja koja ti činiš, osim ako Bog nije s njim." Iv. 3, 2); usprkos mnoštvima iscjeljenja; usprkos natprirodnim čudesima kao što je bilo umnažanje kruha ili poznavanje tajni ljudski srca (kao npr. kad je Isus otkrio da je žena na studencu imala pet muževa i da je živjela s nekim tko joj nije bio muž - Iv. 4, 8 ili da je Natanael bio pod smokvom kad ga je Filip pozvao - Iv. 1, 48) - usprkos svemu tome, nisu mu vjerovali i sve su to uspjeli zanemariti.

Kako je bilo moguće sve to ignorirati? Što ih je to smetalo kod Isusa da mu ipak nisu vjerovali? Što je bilo sporno?

Po riječima jednog od njihovih učitelja, kao i po njihovim vlastitim riječima - to nisu bila Isusova djela (Iv. 3, 3 i Iv. 10, 33). Štoviše, zbog tih su ga djela slijedili i divili mu se. 

Međutim, sporno je bilo Isusovo naučavanje koje se nije slagalo s učenjem njihove crkve do kojeg im je, pokazuje se, bilo toliko stalo da su uspjeli zaboraviti i zanemariti sva mnoga dobra i natprirodna Božja djela kojima su osobno svjedočili i svojim ih očima vidjeli, do te mjere da su ga bez obzira na njih zamrzili i ubili.

Dakako, imali su nekakve argumente kojima su napadali Njegovo naučavanje - i njima su uvjerili mnoge da ga ne slušaju, nego da slušaju njih. Npr. optužili su ga da se pravi Bogom, iako je samo čovjek (Iv. 10, 33); optužili su ga da je kanibal i vampir jer je tražio od njih da piju Njegovu krv i jedu Njegovo tijelo ("Zaista, zaista, kažem vam: ako ne jedete tijelo Sina čovječjega i ne pijete njegovu krv, nemate život u sebi." Iv, 6, 53), optužili su ga za pobunu jer je rekao da će srušiti hram i za tri ga dana podići, itd.

Nažalost, samo par površnih optužbi, samo par rečenica izvučenih iz konteksta i samo par stvari koje je rekao, a koje se nisu slagale s doktrinom njihove crkve - bilo je dovoljno da zaborave sva Njegova natprirodna djela - neviđena u povijesti čovječanstva. Iako ih je Isus pozvao da ako ne vjeruju Njemu, da vjeruju Njegovim djelima (Iv. 10, 38 i Iv. 14, 11), nisu mu vjerovali i ostali su pri učenju svoje formalne i beživotne crkve, pri njenoj doktrini koju nije pratila nikakva biblijska natprirodna potvrda - već je postala beživotna tradicija, puka forma, ritual i ceremonija.

Isus u Lk. 17, 26 - 30 pretkazuje ponavljanje takvog vremena, govoreći: 

"Kao što je bilo u dane Noine, tako će biti i u dane Sina čovječjega: jeli su, pili, ženili se i udavali sve do dana kad je Noa ušao u korablju - i došao je potop te ih sve uništio. Slično kao što je bilo u dane Lotove: jeli su, pili, kupovali, prodavali, sadili, gradili; ali istog dana kad je Lot izišao iz Sodome, zapljuštao je oganj i sumpor s neba i sve ih uništio. Isto će tako biti u dan kad se Sin čovječji objavi."

Dakle, Isus spominje dan u kojem će se objaviti ili očitovati, pri čemu ne kaže da će doći u tijelu. A Biblija za Njega jasno kaže u Heb. 13, 8: "Isus Krist je isti jučer, danas i zauvijek." Prema tome, kad se objavi ili očituje - očitovat će potpuno iste osobine i djela koja je činio prije dvije tisuće godina. Iako neće nužno doći u tijelu, objavit će se ponavljajući onih "mnogih dobrih djela Oca Svojega", u što svakako spada iscjeljenje bolesnih i poznavanje tajni ljudskih srca.

Pogledamo li povijest kršćanstva u zadnjih 200 godina, ne nalazimo čovjeka kroz kojeg je Bog iscjeljivao bolesne, da je ujedno i otkrivao tajne ljudski srca otkrivajući prošlost i budućnost ljudi - i to bez da je ikad pogriješio, što bi bilo ispunjenje proroštva o objavi Sina čovječjeg iz Lk. 17, 30. Ne nalazimo sve do 20. stoljeća i službe W. Branhama i vremena u kojem živimo koje je zasigurno ponavljanje Noinih dana ili dana Sodome i Gomore. 

Naravno, ovdje nije namjera veličati čovjeka, grješnika spašenog Božjom milošću, nego ukazati na ispunjenje biblijskog proroštva iz Lk. 17, 30 koje najavljuje da će se Krist ponovno očitovati u vremenu kraja.

Riječ je o službi kojoj su svjedočili milijuni ljudi. Po 500 tisuća ljudi prisustvovalo je primjerice na skupovima u J. Afričkoj Republici ili Indiji. Desetine i stotine tisuća svjedočile su njegovim skupovima diljem Sjedinjenih Država i Europe, kao i diljem svijeta kojeg je obišao nekoliko puta. Nakon njegovih skupova, otkrivanja tajni srca bez da je ijednom pogriješio i molitve za bolesne, ostavljene štake, kolica i druga invalidska pomagala odvozila su se kamionima. O tome su pisale gotovo sve novine, o tome se pričalo na radiju. Preko trideset godina, gotovo svakodnevno, događala su se čudesa - i to javno pred očima reportera, novinara i mnogih drugih. Pet medicinski dokumentiranih smrtnih slučajeva, pri čemu su neki bili mrtvi i danima, koji su nakon molitve vraćeni u život. Mnogo više drugih za koje ne postoji takva dokumentacija. O svemu su tome napisane mnoge knjige, mnogi su ljudi dan danas živi i svjedoci tih događaja. Tisuće i tisuće otkrivanja tajni srca nepoznatih ljudi diljem svijeta, i to toliko precizno govoreći imena, prezimena ljudi, točno od čega boluju, kad su bili kod doktora, kako je izgledao doktor kod koje su bili, itd. - bez i jedne pogreške i preko tisuću takvih snimaka, kao što je i video: http://www.youtube.com/watch?v=qNI6x7vWkFE

Zasigurno, i najveći su se kritičari i protivnici moraju složiti: nitko ne može činiti takva djela ako Bog nije s njim.

Ali, kao nekad, tako je i danas, nažalost crkveni sustavi i crkvene vođe, kao i ostali koji se nazivaju kršćanima i vjernicima, sve se to lako zaboravlja u trenutku kad se naiđe na nešto što je rečeno, a što nije u skladu s crkvenom doktrinom. Nažalost, povijest se ponavlja: kao što su nekad odbacili Isusa (bez obzira na Njegova djela koja su svjedočila o Njemu) u zamjenu za formalnu i blijedu religiju bez natprirodne biblijske potvrde - tako je i danas.

http://www.biblijski-krscani.com/

ZNAK / Brat Dragomir Despot

Na Mojsijevu stolicu seli su fariseji i sadukeji. Dvadeset i treća glava Matejevog Evanđelja počinje baš ovim rečima. Izgovara ih sam Gospod Isus. Na dva mesta u Evanđeljima Njega vidimo ljutog. Prvi put kada je zatekao trgovce u hramu i drugi put kada se obraća farisejima u  23. glavi Matejevog Evanđelja. 

Nekoliko razloga je Njegovog besa. 
Vi sami nećete da uđete u kraljevstvo Božije a drugima to ne dopuštate. I zaista to je važna stvar. Toliko je doktrina bilo tada baš kao i danas. Toliko teologije koja nema nikakvog smisla ali koja zahteva bezpogovornu podređenost. Baš je tako bilo u tim danima. Fariseji i Sadukeji su sve znali, i jedino su oni znali, i svako ko je želeo da služi Jahvi morao je to na njihov način. Ili je bio odbačen.

Također, oni su bili licemeri koji se dugo mole i koji sebe prezentuju javnosti na način da su bez greha. Duge molitve, prva mesta na proslavama... A IZNUTRA SU PUNI LICEMERJA! Osuda je bila oštra ali naravno istinita. A onda na kraju te glave promena u emocijama naseg Spasitelja. 

Odjednom, posle svih tih ukora i gneva, plače nad sudbinom Jerusalima. I kaže, TOLIKO SAM VAS PUTA HTEO SKUPITI POD SVOJE OKRILJE KAO ŠTO KVOČKA SKUPLJA SVOJE PILIĆE ALI VI TO NISTA ŽELELI, i onda izgovara, ZAISTA ZAISTA VAM KAŽEM, NEĆETE ME VIŠE VIDETI DOK NE KAŽETE BLAGOSLOVLJEN JE ONAJ KOJI DOLAZI U IME GOSPODNJE! 

I kakva je bila sudbina toga grada i te religije? Osudili su Isusa i nastavili po starom. Sve dok sud nije došao i uništio grad. Rimski general Tit je to uradio nekoliko decenija kasnije. Milenijumima od tada Jevreji su bili rasuti po celom svetu sve do ovog zadnjeg vremena kada ih Bog ponovo vraća u svoju zemlju. 

A onda pokušajmo spojiti jedan drugi deo Pisma sa Metejom 23. Ezekijel 9. glava. 
To je glava koja nam govori također o sudu koji dolazi nad Jerusalimom. Ali taj sud je bio još ranije u istoriji. Ali razlog je bio isti. U sceni 9. glave, Ezekijel vidi viziju Neba i Boga koji sedi na prestolu. Pred njim su anđeli koji treba da sprovedu Božiju pravdu nad Jerusalimom. 

ALI PRE NEGO ŠTO ANĐEO UNIŠTENJA KRENE, BOG KAŽE, IDI I ZABELEŽI I STAVI ZNAK NA SVAKOGA KO UZDIŠE I TUGUJE ZBOG BEZAKONJA U GRADU! 

Anđeo je krenuo i sud je počeo od starešina u hramu. I zaista i mi danas živimo u vremenu kada se ljudi pitaju šta je znak ili pečat Božiji. I postoje razne teorije. Neko kaže da je znak držanje određenog dana. I to je zaista lepa stvar sama po sebi, odrediti jedan dan sedmično posvećen, molitvi, postu, proslavljanju. Ali to nije dovoljan znak. Postoji mišljenje da su jezici znak i mnoge druge stvari. Pa ipak u Ezekijelu 9, vidimo da su bili pošteđeni jedino oni koji su bili tužnog srca, koji su uzdisali i plakali zbog bezakonja u gradu. Na kraju, nad istim Jerusalimom, suze je prolivao i sam Gospod. 

I danas, ja bih rekao, to je znak. Pogledajmo vreme u kome živimo. Ako smo hrišćani moramo biti svesni dubine greha koji se uvukao u ovu generaciju ljudi. Ali šta je sa hrišćanstvom danas? 
Svi mi znamo proroštvo ILI BI TREBALI ZNATI DA SUD DOLAZI, I DA ĆE TAJ SUD POGODITI LJUDE I DA ĆE VIKATI PLANINAMA I GORAMA PADNITE NA NAS I SAČUVAJTE NAS OD BESA JAGNJETOVOG! 

Svi mi to znamo, ali kome je stalo. Proroštvo je proroštvo i ono se mora ispuniti. Kao što je bilo u dane Sodome tako je danas u ovo vreme sina čovečijeg. Nemoral, greh, a onda jednog dana anđeli suda su došli da vide da li su ti glasovi tačni. Jedan od njih bio je sa Abrahamom i kada je krenuo put Sodome, Abraham ga je plačući molio za milost i to ne za sebe već za taj grešni grad.

Da, sud dolazi, a znak da će vas on zaobići danas kao i onda nije teologija već tužno srce. A nekada se čovek pita da li ima ljudi kojima je stalo, koji žele da izađu iz ravnodušnosti i koji osećaju tugu nad sudbinom ove generacije koja će iskusiti bes Božiji kao nekada Sodoma. 

Pitam se da li će kada sve ovo prođe biti ikoga na zemlji koji će imati takvo srce da će moći bar pustiti suzu nad sudbinom ovih nacija kao što je Isus plakao nad Jerusalimom. 

A kako je Bog rekao anđelu takvo srce je ZNAK! JEDINI ISPRAVNI ZNAK!

http://www.biblijski-krscani.com/

"TAKOĐER JE PISANO" ( Mt. 4,7) / Brat J. Lerga

Promatrajući život Isusa Krista, koji je naš primjer i kojem bi svi trebali težiti, na samom početku Njegove službe, prije nego je činio čuda i prije nego je naučavao - Isus odlazi u pustinju kamo ga je đavao kušao. 

Oni koji čitaju Bibliju, znaju da Mu je đavao prišao tri puta i tri Ga puta kušao. Prvi put Mu je rekao, kad je ogladnio: "Ako si Sin Božji, zapovijedi da ovo kamenje postane kruhom." Drugi put Ga je poveo u sveti grad i postavio na vrh hrama, te rekao: "Ako si Sin Božji, baci se dolje. Jer Pisano je: 'Anđelima će svojim zapovjediti za tebe i na rukama će te oni nositi da se nogom ne spotakneš o kamen.'" Na to mu je Isus odgovorio: "Također je pisano: 'Ne iskušavaj Gospodina, Boga svojega.'" Treći put Ga je poveo na visoku goru i pokazao Mu sva kraljevstva svijeta i slavu njihovu, te Mu rekao: "Sve ću Ti to dati ako padneš ničice i pokloniš mi se."

Zanimljivo je primijetiti Isusov odgovor na te kušnje, koji je vjerojatno drugačiji od onog što bi većina, čak i kršćana, rekla ili napravila u takvim situacijama. 

Isus nije raspravljao s đavlom, nije mu objašnjavao, nije se prepirao, nije mudrovao, nije filozofirao i sl. Nadalje, Isus ga nije uvjeravao tko je On, bez obzira što je đavao govorio: "Ako si Sin Božji." Također, Isusov je odgovor uvijek bio: "PISANO JE!"

Ono što je zanimljivo primijetiti, u jednom od ova tri pokušaja đavolovog kušanja, i sam je đavao citirao Bibliju, govoreći: "Pisano je." Stoga se postavlja jednostavno pitanje: U čemu je razlika između Isusovog i đavolovog citiranja Biblije?

Na ovo bi se pitanje moglo odgovoriti na sljedeći način. Uistinu, đavao je citirao Pismo (Ps. 91, 11 - 12). Međutim, izabrao je samo onaj dio Pisma koji mu je odgovarao i zanemario ostale koji daju kompletnu sliku. Na taj je način pokušao napraviti da Riječ Božja kaže nešto što ona ne govori i nije dopustio da Božja Riječ sama protumači sebe. 

Ako je đavao kušao Isusa citirajući Bibliju, zar bi bilo čudno očekivati da će činiti isto kušajući vjernike , dakako, uzimajući samo neke izdvojene citate Pisma po nekom pitanju i zanemarujući ostale koji mu ne idu u prilog, ne bi li na taj način stvorio utisak da Božja Riječ govori nešto drugo od onog što uistinu govori. 

Dobar primjer za to je krštenje. Naime, u cijeloj Bibliji ne postoji ni jedan slučaj da je netko kršten u Ime Oca, Sina i Duha Svetoga - već su svi koji su kršteni uvijek kršteni ime Gospoda Isusa Krista (Dj. 8, 16; Dj.10, 48, Dj. 19, 5). Međutim, kad bi izdvojili samo jedan jedini citat gdje se spominje krštenje u Ime Oca, Sina i Duha Svetoga (Mt. 28, 19) i zanemarili činjenicu da je Isus zapovjedio krštenje u IME (ne u imena, a ni Otac nije ime, ni Sin nije ime, niti je Duh Sveti ime) moglo bi se steći dojam da Biblija traži takvo krštenje. Međutim, dopustimo li Bibliji da bude svoj vlastiti tumač i uzmemo sve citate koji govore o krštenju, moramo priznati: "Također je pisano!" te navesti stihove kao što su Dj. 8, 16; Dj.10, 48, Dj. 19, 5 koji jasno pokazuju kako se zove, odnosno kako je ime tom Ocu, Sinu i Duhu Svetome - a ono je Gospod Isus Krist.

Sličan je slučaj i sa službom žene u crkvi, te ostalim temama i učenjima - kojih ima mnogo, a nastali su na izdvojenim citatima Pisma, istodobno zanemarujući mnoge druge koji daju kompletnu sliku, drugačiju od onog što se želi prikazati i što je službeni stav mnogih kršćanskih crkava koji pod svaku cijenu žele obraniti. 

Možda će se mnogi misliti: "Dobro, to su nebitni detalji. Može ovako i onako... Zar je to bitno?" 

Međutim, u Isusovom je slučaju to bilo i te kako bitno. Zahvaljujući Njegovoj odlučnosti da uzme cijelu Božju Riječ, a ne samo jedan izdvojeni komadić koji mu je đavao citirao, Isus nije pao u kušnji. Vjerujem da bi isto tako trebali postupiti i mi, želimo li ne pasti u kušnji kad nam bilo tko svoje stavove i učenje potkrjepljuje samo određenim izdvojenim biblijskim stihovima istodobno zanemarujući sve ostale koji daju kompletnu sliku i jasan odgovor što Biblija uistinu naučava.

http://www.biblijski-krscani.com/

"DOĐI I VIDI" (Ivan 1,46) / Brat J. Lerga

IVAN 1, 45 - 50:   "Filip nađe Natanaela i javi mu: "Našli smo Onoga o kome je pisao Mojsije u Zakonu i Proroci: Isusa, sina Josipova, iz Nazareta." Reče mu Natanael: "Iz Nazareta da može biti što dobro?" Kaže mu Filip: "Dođi i vidi." Kad Isus ugleda gdje Natanael dolazi k njemu, reče za njega: "Evo istinitog Izraelca u kojem nema prijevare!" Kaže mu Natanael: "Odakle me poznaješ?" Odgovori mu Isus: "Vidjeh te prije negoli te Filip pozva, dok si bio pod smokvom.  Nato će mu Natanael: "Učitelju, ti si Sin Božji! Ti kralj si Izraelov!" Odgovori mu Isus: "Stoga što ti rekoh: `Vidjeh te pod smokvom`, vjeruješ. I više ćeš od toga vidjeti!"

"Iz Nazareta da može biti što dobro?" bila je prva Natanaelova reakcija na vijest o Isusu. Bez sumnje, takvo se što nije uklapalo u njegovu koncepciju o dolasku Mesije. Zasigurno, tako nisu naučavali u njegovoj sinagogi pa je stoga i njegovo poimanje Kristovog dolaska bilo drugačije.

"Dođi i vidi," pozvao ga je Filip. 

Međutim, za razliku od mnogih, zapravo većine u to vrijeme čije se poimanje Krista i Njegovog dolaska nije slagalo s načinom na koji je Isus došao i kakav je bio - Natanael je napravio pravu stvar – prije nego je odbacio ono što se isprva kosilo s njegovim poimanjem i uvjerenjem, otišao je osobno provjeriti o čemu se radi. Nije dopustio da netko drugi prosuđuje umjesto njega (pa bio to i njegov svećenik, rabbi ili učitelj) i nije se čvrsto držao svoje koncepcije, već je otišao provjeriti ono što je čuo dopustivši Bogu da mu otkrije više i dalje od onog što je do tad znao ili mislio da zna.

Upravo zbog takvog pristupa, spremnog osobno provjeriti vijesti da se određeni dio Pisma ispunjava u Njegovo vrijeme, Natanael dolazi k Isus i prima jedan od najvećih komplimenata kojeg je Krist rekao za nekog smrtnog čovjeka - kompliment kojeg bi sigurno svatko od nas želio čuti jednog dana kad se sretnemo s Kristom: Evo čovjeka u kom nema prijevare!

I ne samo to, već Isus pred njim čini najveći natprirodni znak kojim je mogao potvrditi da je uistinu Mesija - proniknuo je njegovo srce i rekao mu da je bio pod smokvom kad ga je Filip pozvao. Bio je to znak koji u Bibliji nikad nije činio nitko tko nije bio od Boga (za razliku od nekih drugih natprirodnih znakova u Bibliji kao što su prorokovanja ili iscjeljenja) - znak koji je Natanaela uvjerio da je Isus uistinu Mesija.

Kao što je Filip pozvao Natanaela, moja je namjera pozvati svakog iskrenog čitatelja da provjeri činjenicu da danas ponovno živimo u vrijeme ispunjavanja biblijskih proročanstava - u vrijeme drugog Kristovog dolaska kojem prema proročanstvima iz Mal. 4, 5 - 6; Lk. 17, 30; Otk. 10, 7, Mt. 17, 11 mora prethoditi prorok s Ilijinim duhom čije je poslanje "vratiti vjeru" (Mal. 4,6) i "dovršiti", tj. otkriti Božju tajnu (Otk. 10, 7). Nadalje, Pismo kaže da je to vrijeme kad će se Krist ponovno otkriti (Lk. 17, 30) onako kako se otkrio za svog prvog dolaska: iscjeljujući bolesne i razotkrivajući stvari iz života ljudi što je primjerice učinio kad je Natanaelu otkrio da je bio pod smokvom kad ga je Filip pozvao.

Vjerujem da su se proročanstva o preteči drugog Kristovog dolaska (Mal. 4, 5 - 6; Lk. 17, 30; Otk. 10, 7, Mt. 17, 11 ) ispunila jer smo po prvi put u povijesti kršćanske crkve imali priliku svjedočiti tisućama slučajeva otkrivanja tajni ljudskih srca i to do takvih detalja kao što su imena nepoznatih ljudi, odakle dolaze, od čega boluju do u detalja i sl. (za što postoji preko tisuću snimaka) nakon čega su slijedile na desetine tisuća čudesnih iscjeljenja. Naravno, govorim o službi W. Branhama.

Iako se to možda ne uklapa u vaše trenutno poimanje drugog Kristovog dolaska kojeg svaki iskreni kršćanin željno iščekuje, te iako ste možda u svojim crkvama naučili nešto drugo, pozivam vas poput Filipa da osobno provjerite o čemu se radi.

"Dođite i vidite."

http://www.biblijski-krscani.com/

http://www.biblijski-vjernici.com/

http://www.nevesta-hristova.com/

http://www.biblijadanas.org/

http://www.biblijski-kristjani.com/

http://www.messagehub.info/

MOJE SVEDOČANSTVO / Brat Sima Amos Papić

Potaknut  svedočanstvom jednog brata i insistiranjem jedne sestre  rešio sam da napišem nešto  što bi pokazalo koliko je Gospod Isus Hrist veliki u mom životu, koliko me je moj susret sa Njim promenio. Poslednje što želim je da pravim senzaciju od toga iako sam svestan da mnoge stvari koje sam doživljavao imaju neobičan i zanimljiv sadržaj. Pre svega bih želeo da svako ko bude čitao ovo svedočanstvo bude svestan dve stvari :

Prva stvar je to da kao što ne bih voleo da donosite o meni sud po informacijama koje ćete pročitati koje opisuju ono što sam bio jer taj čovek više ne postoji; on je mrtav, ustvari on nikada nije ni postojao, tako isto ne bih voleo da dobijemo bilo kakvu pohvalu za promenu u mom životu jer za to jedini ima pravo da primi hvalu Gospod Isus. Moram priznati da ne volim da dajem svedočanstvo baš iz razloga jer se ponekad brinem zbog toga kako će me ljudi posle toga gledati, stoga mnoge stvari o meni ili neće biti rečene ili će biti  rečene u pomalo skrivenoj formi.Oni koji me poznaju iz tog vremena se nadam da će to i ostavitit tako kako jeste.Mislim da i nije toliko bitno puno čeprkati po prošlosti mrtvog čoveka i naslađivati se tim stvarima, ali ipak ću se potruditi da u dobroj meri predstavim koliko je Bog zaista promenio moj život.

Druga stvar koju želim da naglasim je da svaka osoba koja bude čitala bi trebalo da se spremi za podugačko čitanje, no ako meni nije bilo teško da sve to napišem ...  . Da počnem:

Detinjstvo i dani tinejdžerstva

Rođen sam 1980. godine u Šapcu. Ubrzo nakon mog rođenja moji roditelji se razvode i ja pripadam majci kod koje sam bio sve do moje pete godine. Moje sećanje na taj period detinjstva je slabo ali ono čega se sećam je da sam bio jako srećan sa svojom majkom. Nekako ja sam bio sam i sva njena pažnja je bila usmerena na mene i to je bilo nešto jako dobro. Međutim moja mama nije bila psihički zdrava i naposletku je završila na odeljenju neuro-psihijatrije a mene je centar za socijalni rad odveo prvo kod bake a zatim kod tate. Meni iskreno nije bilo jasno šta se to dešava i ja sam jednostavno želeo da se vratim kod moje majke. Pošto je moj tata bio oženjen sa drugom ženom, tom prilikom sam ustanovio da imam i sestru dok sam za brata znao već od pre ali ga nisam često viđao. Moj tata nije dolazio od razvoda sa mamom tako da ni njega nisam znao. I tako sam postao deo porodice koja je sa mnom brojala pet članova. Tu nikako nisam bio sretan i iako moja maćeha i danas tvrdi da je se ona maksimalno trudila da bude dobra prema meni; ja nisam bio srećan tu , a pravo da kažem nisam siguran u njenu iskrenost po pitanju tih tvrdnji. Ali znate kako maćeha nikada nije majka a ja sam svakako želeo majku. Ne mogu reći da sam ikada mogao da se identifikujem sa njima kao sa porodicom i nekako nisam osećao da je njima stalo do mene i do onoga što su moje želje. Budući da sam takvog temperamenta da ljubav doživljavam kroz provedeno vreme sa mnom i pričom,  i pošto to nisam dobijao, osećao sam da nisam voljen. Tu ljubav sam pokušavao da zadobijem na različite načine i prečesto sam birao pogrešne načine i u tome mi je poprilično pomagala moja maćeha koja bi manipulisala samnom i mojim osećanjima.

U ranim fazama sam razvio osećaj da nikome ne verujem, a kao osoba sam imao strahovitu potrebu da nekome verujem i da se na nekoga mogu osloniti , ali toga nije bilo. Pokušavao sam da takav odnos ostvarim sa drugovima ali naravno svaki moj pokušaj se pretvarao u još samo jedno razočarenje više dok nisam postao jedna velika hodajuća rana. Tada je polako u mene počela da se uvlači ideja da bih ja jednostavno trebao da se brinem sam o sebi i da na ovom svetu se sve može kupiti novcem, pa i pažnja okoline. Kada bih imao novca ljudi bi postajali prema meni pažljiviji , više bi želeli da budu samnom u društvu i to mi je prijalo. Isto tako sam primetio da svi vole da slušaju dobre šale i da se smeju, stoga sam razvio smisao za humor koji mi je ostao do današnjeg dana. Ponekad kada razmislim o tome da moj humor je posledica tuge i odbačenosti, shvatam koja je to ironija. I tako kada bih imao novca onda bih ga delio , a kada ne bih imao novca bio bih jako zabavan svima oko mene, u školi bi ismejavao nastavnike i bunio se protiv svake vrste autoriteta. Pošto je novac nešto što se ne bere na drvetu a moja želja da budem u centru pažnje je rasla, ja sam počeo da kradem novac i to prvo iz kuće. Naravno, to je izazvalo ogorčenje kod moje maćehe i oca i udaljili su me još dalje od sebe. Pokušavao sam u par navrata kroz život da povratim svoj odnos sa majkom, i čak sam i pokušavao da živim sa njom, međutim skoro svaki put se to završilo njenim pijanstvom, fizičkim i psihičkim maltretiranenjem zbog čega sam je uz pomoć policije vraćao na odeljenje neuoropshihijatrije. Prvi put sam je stavio na odeljenje u prvom polgodištu 1 razreda osnovne škole, i centar za socijalni rad me je odveo prvo u hraniteljsku porodicu a zatim kod tate ponovo. U to doba sam već počeo da se družim sa lošim društvom i ne mogu da kažem da me je iko pokvario, jer sam već bio toliko korumpiran različitim idejama da je to društvo bilo samo plodno tlo da se izrazim. Počeli smo da krademo , da obijamo trafike , da pijemo, pušimo i tučemo se. Moj otac je bio i ostao jedan jako nemaran čovek i nije ga puno zanimalo šta se to dešava sa njegovim detetom, nekako je uvek vodio više računa o tome da njegov mir ne bude uznemiren. U to doba sam počeo da se iživljavam nad životinjama, svi su mislili da samnom psihički nešto nije uredu i vodili su me kod dečijeg neuropsihijatra. Razlog tog mog ponšanja je da  sam video da tim njihovim zgražavanjem sam u centru pažnje pa sam to zato i radio. Išao sam par puta kod njega na razgovore i  do kraja mi nije jasno šta je on rekao. Jedni kažu da je rekao da je potrebno da se hospitalno lečim a drugi da je rekao da sam ja potpuno normalan i da  veruje da ti koji su me doveli nisu normalni. Prepuštam čitaocu da prosudi za sebe.

Nekako u to vreme moj brat od strica biva ubijen u uličnom obračunu i moja tetka odluči da me ona preuzme i da pokuša da mi mi pruži dom. Ne mogu da kažem , ona je se zaista potrudila da mi pomogne. Išla je u školu, kontrolisala moje kretanje, primila me u svoju kuću. Ali ja to nisam doživljavao kao ljubav, ne kažem da me ona nije i da me još uvek ne voli, samo ja te znake pažnje koje sada razumem tada nisam tako shvatao. Mislio sam da je to samo još jedna kontrola , još samo jedan zatvor bez imalo ljubavi za mene, tako da sam pokrao tetku za jako veliku količinu novca. Tako da sam završio sa svojim boravkom kod tetke. Odatle me moj otac odvodi kod ujaka. Tamo sam bi jedno kratko vreme i u  svojoj 15-toj godini, pošto ujak nije želeo da vodi brigu o meni ako mu otac to finasijski ne nadoknadi, a maćeha nije želela samnom da živi u kući, otac me ostavlja da živim sam. Odveo me je da živim u kući koja je tek bila završena, zidovi samo omalterisani, bez struje, vode , kupatila, wc. Samo goli zidovi. Obećao mi je da će on biti samnom tu i bio je jedno veče , i posle kada sam pitao što on više nije samnom, dobio sam odgovor da on jednostavno ne može da živi u takvim uslovima, i ostao sam sam. U početku su se brinuli da imam ogrev a onda su i to prestali. Shvatio sam da ću morati sam da se pobrinem za sebe i počeo sam da kradem sve što se moglo ukrasti: drva, obijao sam hamburgerije, trafike, počeo sam da pijem sve više i više. Godinu dana sam proveo tu sam i po završetku osnovne škole moj stariji brat je odlučio da živi samnom. Preselili smo se na drugo mesto. Nadao sam se jednom boljem životu ali sam se prevario, devedesete godine u Srbiji su bile vreme bez mogućnosti za život. Više smo bili gladni nego siti, nismo imali čime da se grejemo i pošto u to vreme su u tu sada već potpuno dovršenu kuću došli da žive i otac i maćeha , mi na spratu oni u prizemlju, često zbog naše nemogućnosti da im damo novce za struju su nas ostavljali bez grejanja. Ja sam već tada bio toliko uhvaćen lošim životom da moj brat uz sve napore nije mogao da mi pomogne, napustio sam srednju školu i počeo da radim kao konobar u kockarnici. Međutim, to je kratko trajalo i mi opet ostajemo na njegovoj plati od koje nismo imali dovoljno ni za hranu. Nekako u meni je postojala želja sve to vreme da budem dobar , ali nikako u tome nisam uspevao , neka sila me je vukla da činim sve te stvari koje sam činio, i postajao sam sve izopačeniji i izopačeniji. Nikako me nije privlačilo ništa što je dobro i čestito. Nisam umeo da kažem istinu i živeo sam u nekom svom zamišljenom svetu uveren da poznajem život. Međutim u meni je nešto počelo da mi govori da ja nisam određen za takvu vrstu života. U to doba su mi dosta pričali dogodovštine iz vojske i sve su to bile neke vesele i zanimljive priče. Pričali su mi kako ih je vojska promenila na bolje. Kako je to bilo vreme u kojem nisam imao šta da jedem, nisam imao završenu školu pomislio sam da bih mogao da odem u vojsku i posle bih mogao da radim kao vojnik. Ideja o tri obroka dnevno mi je bila jako prijatna a i mogućnost da se moj život promeni , i moram da priznam i jedno i drugo sam dobio. Moj prerani i na moj zahtev odlazak u vojsku me je odveo u rat, završio sam na Kosovu u doba NATO agresije.

Rat

Ovde ne znam šta bih rekao. Rat je jedno prljavo mesto u kojem nenormalne stvari postaju normalne. Postoje različite verzije moje ratne priče pošto sam ih pričao u različitim situacijama. Naime, pošto je moj karakter bio toliko oslabljen, ja sam pričao priče kako sam video da kome paše. Ako bi nekome bilo prijatnije da sluša kako sam se ja tamo ludo zabavljao i nisam radio ništa loše ja bih to i rekao. A ako bi nekome više odgovaralo da sluša priče o ubijanju i mučenju ljudi ja bih im to pričao. Istina jeste da sam ja bio osamnaestogodišnjak sa željom da bude prihvaćen u društvu u vojsci i stoga sam da bih bio u centru pažnje radio stvari koje nisu baš za pričati. Rat je mesto gde imaš puno slobodu da radiš šta god želiš dok poštuješ one koji su iznad tebe u lancu komande. I tako mi smo radili mnoge stvari za koje nisam dugo bio siguran da mi mogu biti oproštene. Ne želim da pišem o tome jer to nisu stvari kojima se čovek može pohvaliti i to je poglavlje u mom životu o kojem uvek pričam sa jednom težinom u srcu jer znam da to što sam radio tamo nije jednostavno ni za razumeti, ni saslušati ni ispričati. U svakom slučaju verujem da postoje ljudi koji su imali gora iskustva od mene kada je rat u pitanju i mogli bi reći čekaj, čekaj nisi ti ništa još video ili uradio, ali meni je malo mučno da se takmičim u tim stvarima, smatram da oni ljudi koji su tada platili životom zbog moje mladosti , iskomplekisranosti i vruće krvi se nebi složili sa tim takmičenjem, a sigurno ni Gospod. Kada čovek dođe iz rata i osvrne se na tu stranu, ozbiljno se zapita kako je bio sposoban da bude opušten u tako nenormalnim situacijama i da smireno i bez imalo osećaja krivice čini totalno nenormalne stvari. Sada znam koji je razlog toga jer Bog mi je kroz proroka objasnio te stvari, ali kada sam se vratio iz rata poneo sam sa sobom neke stvari koje su se u miru pretvorile u traume. Kada sam se našao u normalnoj atmosferi nisam mogao da iskuliram situaciju, imao sam košmare, bio sam jako agresivan i počeo sam mnogo da pijem. U snu bih umeo da vrištim. Jednom prilikom sam u snu zgrabio nož i isekao krevet i zbušio zidove. Rat je definitivno u mom srcu ostavio trag i traume zbog kojih dugo vremena nisam mogao normalno da razmišljam i da se osećam. Kako sam bio mlad i dalje željan pažnje počeo sam da pričam lovačke priče koje su ljudi rado slušali ali ono što sam stvarno radio tamo nikada nisam nikome rekao u potpunosti i ne znam dali ću ikada pričati. Danas, kada pomislim kako sam bez imalo straha i razmišljanja šetao po mestima koja su bila nastanjena Albancima, sam im ulazio u kuće , pretrasao i proterivao, uplašim se .Ali tada, ja sam bez imalo straha i savesti radio te stvari. Kažu da se čovek ne može naviknuti na zlo, ali to nije istina. Ukoliko nema nikog da kaže:"Hej ,čekaj, ovo nije uredu ili nije normalno.." ljudi su spremni da čine svakakve stvari i da ih smatraju potpuno normalnim, jedino što je potrebno je da dobiješ većinu da misli na jedan način, ali ako još uspeš sve da dobiješ onda nema šanse da iko primeti koliko je izopačenje otišlo daleko. Zato verujem da je Isus rekao da su vernici svetlo ovom svetu, svetlo između ostalog jednog  ispravnog morala i načina ponašanaja, i zbog toga što je nas tako malo, svih ovih drugih tako mnogo - svet se izopačuje a da to i ne primećuje. Nema nikakvog kontrasta da im pokaže da je to što rade već postalo odvratno i strašno. Baš kao što reč Božija kaže da narod gine zbog nedostatka znanja,čak oni koji bi trebali da svetle svetlom svetosti i ispravnosti su umlačili svoju poruku i zavode i sebe i druge u propast. Ali da nastavim , počeo sam dosta da pijem i pomalo tu i tamo da duvam travu. Kako je vreme odmicalo, ja sam sve više i više bivao zavistan od alkohola i nekako sam samo tražio negde gde se pije pa da se i ja priključim. I taman kada su svi pomislili da ću biti alkoholičar kao većina porodice moje mame, ja sam se predomislio. Naime, upoznao sam ekipu koja je uživala drugačiju vrstu „utehe“ spojio sam se sa ekipom koja duva travu i počeo redovno da konzumiram travu.  

Narkomanija

Jedne od prvih reči koje sam čuo u tom svetu je da je svako dobro došao. Da, tu nije bitno šta je ko i kakav je ko, svi su prihvaćeni. Ta ideja mi se mnogo svidela pogotovo što sam postao osoba koje sam se stideo i bojao sam se sam sebi da priznam šta sam sve postao. Čuo sam priče o različitim tipovima ljudi koji su bili i činili stvari koje se ja nisam usuđivao da probam a želeo sam u svom srcu, i ne samo da to sve nije bilo pogrešno u tom svetu već je bilo nešto što je bilo i prihvatljivo. Tako sam se ja zaputio u svet droge. Ekipa sa kojom sam se družio je imala jednu sliku o meni , ta slika baš i nije bila realna, no ja sam naučio jednu stvar: Ako želiš da budeš prihvaćen, najbolji način je da ne vređaš ničiji ego i umesto da im ispravim sliku o meni ja sam se složio sa tom slikom i prilagodio sam joj se. Mnoge stvari u toj slici nisu bile istina ali ja sam se toliko uživeo u to njihovo viđenje mene da je to na kraju i postalo istina. I kasnije sve više i više sam počeo da gubim sebe i sve više da se prilagođavam situacijama i ljudima sa kojima sam bio u okruženju do te mere da više nisam znao ni ko sam, ni šta volim a šta ne volim ni kuda bih želeo da idem. Bio sam vođen okolnostima kojima sam se jako brzo prilagođavao i postajao sam ono što su želeli od mene jako brzo. Kako je droga sve više zahvatala moj život ja sam istraživao sve više i probao sam raztličite vrste droga. Prva koju sam probao posle marihuane je bila ekstazi. Kada sam prvi put uzeo ekstazi , to je za mene bilo tako moćno da sam pomislio da je to ono što sam ceo život tražio. Preplavila me je ljubav kakvu nisam nikada pre osetio, osetio sam slobodu od svega što me je pritiskalo i pošto sam bio u muškom društvu između nas se tokom dejstva te droge razvila vrsta osećanja koju nebi sebi dozvolili da nije bilo te droge. Ali u tim trenutcima preplavljeni tom ljubavlju nismo osećali nikakav problem zbog toga, ja sam osetio jaku potrebu da tu ljubav ispoljavam i osećao sam se jako voljen i to je za mene bilo nebo na zemlji. Ja verujem da čitaocu koji se nalazi u normalnom načinu razmišljanja ta slika izgleda nenormalno ali u tim trenutcima mi nismo videli niti osećali ništa loše u tome. Bili smo slobodni da uradimo šta god smo osećali ili želeli i sve je bilo potpuno opušteno i normalno. Kada je dejstvo prošlo možete zamisliti mene, bio sam oduševljen. Želeo sam to iznova iznova , međutim to je tada bilo jako skupa droga. Za jednu tabletu ja sam morao da radim tri dana. Do tog trenutka moj brat i ja smo imali zajedničku kasu koju je on držao pod svojom kontrolom. Međutim ja sam želeo te pare sada za drogu i on se naravno nije slagao sa tim i počele su sve veće nesuglasice između mene i njega . U kuću su počeli da dolaze svakakvi ljudi , ja sam se promenio i udaljio od svih ljudi koje sam poznavao i približio sam se i predao tom svetu u potpunosti i mislio sam da sam konačno pronašao sreću u životu, da sam konačno pronašao porodicu i ljubav za kojom sam tragao. Nakon nekog vremena moj brat više nije želeo da živi samnom i odselio se iz kuće i ostavio me samog. Zbog toga sam ga u svom srcu izbrisao i dugo mi je trebalo vremena da mu to oprostim. Smatrao sam da me je ostavio i izdao u trenutcima kada mi je bio potreban. Tada je otprilike počelo teško vreme za mene. Rapidno sam izgubio na kilaži. Razlog nije bilo toliko drogiranje koliko šta sam prestao da radim i potrošio sve pare na drogu  pa više nisam imao šta da jedem. Mesecima sam jeo kukuruzno brašno ,šećer i vodu i ako bih negde dobio da jedem kada odem u goste. Ekstazi je uzeo moju dušu i prestao da mi pruža užitak. Počeli su da me proganjaju strahovi i paranoje, osetio sam se sam i napušten. U tim momentima jedan prijatelj mi se našao kao velika pomoć, on je bio isto kao i ja narkoman , ali on i njegova mama su odigrali jako veliku ulogu mom životu. Iako mogu da priznam da smo kao narkomani varali i lagali jedan drugoga , i često se poneli jedan prema drugom jako loše, naše prijateljstvo je opstalo kroz sve to. I danas ne živimo blizu jedan drugoga ali ta neraskidiva veza čini da će on i njegova mama imati uvek posebno mesto u mom srcu i mom životu. Oni su me prihvatili u svoju kuću i ta žena je bila mogu da priznam nešto najbliže mojoj porodici što sam ikada imao. Istinski sam bio u problemu , bio sam narkoman ali ona je se borila za mene jednakom silom kao i za svoje dete i kroz vreme provedeno tamo nikada nisam osetio da je u bilo čemu razdvajala mene od njenog sina. I dan danas mogu da kažem da je ona istinska moja druga mama. Međutim mene je droga jela iznutra i nisam bio mnogo sposoban da tu  ljubav uzvratim na pravi način i njena strpljivost je nešto što me i danas iznenađuje i verujem da je to bio Bog koji se skrivao u toj porodici u nameri da mi pomogne da pronađem svoj put. Taj prijatelj i ja smo živeli čitavu godinu zajedno kod njega u stanu i bili smo najbliže pojmu braća  nego li što iko može biti. Poznavali smo se tako dobro da nije bilo potrebe da kažemo šta je sledeće i bili smo izvrstan tim za prevare i muljaže. U tim trenutcima nije postojala nijedna osoba koja bi na vagi mogla da prevagne tu ljubav koju sam osećao prema njemu, ma čak i da su svi koje sam znao stali na jednu stranu ipak bi on prevagnuo. Međutim droga je uništila i to. Počeli smo jedan drugog da varamo i izdajemo, i malo pomalo obojica smo zastranili toliko da je došlo jako teško vreme. Shvatili smo obojica da nešto mora da se menja i on odlazi kod sestre u Nemačku na par meseci a ja sam obećao da dok je on tamo da se neću drogirati, i da kada se on vrati i budemo čisti da počnemo nešto ispočetka. Moja povezanost sa njim je bila toliko važna meni da sam uspeo da održim obećanje i nisam uzimao ništa dok je bio tamo, jedino sam jedno uzeo travu nako 10 tak dana i to je to. Nakon dva meseca ja sam očekivao da se vrati i da počnemo nešto. Njegov povratak je doneo nešto što nas je sve šokiralo, bio je jako čudan, smiren i srećan. Kada sam ga pitao šta je to, što se dogodilo sa njim, on mi je odgovorio da se dogodio Bog. Kada sam ga pitao kako ja da dođem do toga, on mi je rekao da čitam Bibliju. Pomislio sam zašto da ne probam. Vratio sam se u svoju kuću ponovo. Raspremio sam je , stavio sam cveće , pustio svetlo da uđe i napravio sve tako da atmosfera bude pozitivna, seo i počeo da čitam od početka, od Postanka. I lepo je bilo čitati priču o Edenu i Adamu i Evi ali onda su me rodoslovi toliko smorili da sam odustao. I nisam osetio ništa , nikakvu promenu. Osetio sam se usamljeno i pobegao sam nazad kod tog prijatelja i njegove mame. Postepeno, počeli smo obojica ponovo da se drogiramo , on je izgubio jako brzo sjaj koji je imao i postao isti kao pre. Vreme je prolazilo i shvatao sam da mi se kraj približava i bojao sam se toga. Ne toliko smrti same koliko onih momenata pre toga. Bojao sam se koliko još mogu nisko da padnem. Prodao sam sve stvari iz kuće Počeo sam da kradem na veliko od svih redom. Bio mi je zabranjen pristup kod svih koji su me znali, iz da tako kažem normalnog sveta. Jedina osoba koja me je prihvatala je bila mama mog prijatelja. Ali ja sam i pored svega povremeno čitao Bibliju , i osećao sam da me Bog povlači i govori mi u raznim situacijama. Sve više sam počeo da se oslanjam na Njegovu pomoć .Naleteo sam na knjigu koja se zove „Quo vadis „  i ta kniga je govorila o prvom vremenu i apostolu Petru i Pavlu i prvim Hrišćanskim zajednicama. I ja sam jako želeo da budem deo tako nečega ali to nisam video u tradicionalnoj pravoslavnoj crkvi. U tom vremenu iz Nemačke stiže sestra tog mog prijatelja. Jako sam se plašio tog momenta, pomislio sam da će me ona izbaciti iz stana , da me neće prihvatiti , da će me kao i svi drugi prezirati zbog onoga što jesam. I jedan dan ona je sedela i pričala o Isusu sa mamom i bratom kada sam ja zazvonio na vrata. Ona je tada bila razočarana što ću je prekinuti u tom važnom poslu, međutim, moj prijatelj joj je rekao da mene to isto interesuje. I ona mi je počela govoriti o svemu što je Isus učinio za mene. I ja sam poverovao u to. Ne toliko zbog toga što je ona govorila koliko što su svi govorili da je ona prava Hrišćanka a ja sam o Hrišćanima znao jednu stvar a to je da oni nikada ne lažu. To mi je bilo dovoljno da joj poverujem na reč. 

Obraćenje ( Pentekosna crkva) 

Ona me je tada pitala dali želim da molim pokajničku molitvu i ja sam rekao da želim ali da ne znam kako.  Tada me je odvela u sobu i molili smo se; ja sam ponavljao za njom reči te jednostavne molitve u kojoj sam molio Gospoda Isusa da mi oprosti sve moje grehe i da preuzme kontrolu nad mojim srcem i mojim životom. Svako iskustvo je drugačije kada ga slušam ali svako istinsko obraćenje nosi neku promenu sa sobom. Neki osete ljubav, neki radost, neki mir, ali ja nisam doživeo ništa tako senzacionalno u osećajima. Kod mene se promenila jedna stvar tada na tom mestu. Počeo sam da želim da činim dobre stvari i počeo sam da verujem da ja to i mogu. Ona mi je rekla da se povučem u sobu i da se molim, i da kažem Gospodu šta stvarno mislim iskreno iz celog srca. I naravno ja sam je poslušao otišao sam i počeo da se molim:

„ Bože, da budem iskren, ja nisam siguran ni da postojiš, ova žena mi kaže da ti postojiš i da možeš da mi pomogneš da budem drugačiji. Ja verujem da ona ne laže stoga sam sklon da verujem da i po tom pitanju je iskrena. Ali vidiš, ja nikada nisam radio ništa dobro, uvek sam čeznuo za pogrešnim stvarima i ni sada se to ništa nije promenilo. Ne umem da održim reč , živim jednim životom koji je jako loš i nemam snage da to promenim. Ne mogu da ti obećam ništa jer ne verujem da mogu da ispunim bilo šta. Znam da ću ići u pakao i da sam to zaslužio ali te molim da mi pomogneš da ovo dana što mi je ostalo živim kako treba jer me je sramota toga što sam postao. Želim da budem bolji čovek , hoćeš li mi pomoći Gospode da budem bolji jer ja sam više puta pokušavao i nisam uspeo. Drugi su pokušavali da mi pomogu i nisu uspeli. Ali ti si Bog i nebi trebalo da ti bude problem da mi pomogneš i da mi na prvom mestu pokažeš da si  Ti stvaran i da hoćeš da imaš posla samnom, i da mi pomogneš,bar da ovo života što mi je ostalo živim kako treba. Hoćeš li mi pomoći ? „

Nakon toga mi je rekla da otvorim bibliju nasumično i ubodem prstom na jedno mesto žmurećki i pročitam šta piše. Prenosim taj tekst iz Biblije :

Isa 48:3  Što je pređe bivalo, kazivah naprijed odavna, i što iz mojih usta izide i objavih, učinih brzo i zbi se. 4  Znao sam da si uporan, i vrat da ti je gvozdena žila, i čelo da ti je od mjedi. 5  I zato ti odavna objavih, prije nego se zbi kazah ti, da ne bi rekao: idol moj učini to, i lik moj rezani i lik moj liveni zapovjediše tako. 6  Čuo si; pogledaj sve to; a vi nećete li objavljivati? otsele ti javljam novo i sakriveno, što nijesi znao; 7  Sada se stvori, i nedavno, i prije ovoga dana nijesi čuo, da ne rečeš: gle, znao sam. 8  Niti si čuo ni znao, i prije ti se uši ne otvoriše, jer znadijah da ćeš činiti nevjeru, i da se zoveš prestupnik od utrobe materine. 9  Imena svojega radi ustegnuću gnjev svoj, i radi hvale svoje uzdržaću se prema tebi, da te ne istrijebim. 10  Evo, pretopiću te, ali ne kao srebro, prebraću te u peći nevolje. 11  Sebe radi, sebe radi učiniću, jer kako bi se hulilo na ime moje? i slave svoje neću dati drugome.

Te reči su me pogodile kao grom , počeo sam da plačem i znao sam da mi je Bog progovorio. Ona mi je objasnila da treba da čitam Novi Zavet, da je tu ono što je bitno sada za mene i ja sam krenuo da čitam. Pročitao sam Evandjelje po Mateju 13 puta za redom koliko me je to opčinilo. Sve ove godine sam imao Bibliju u kući a to mi je promicalo. Bio sam oduševljen Isusom i onim što je On stvarno a ne ono što sam čuo i mislio da je On. Ubrzo sam znao sve šta piše u Evanđeljima i to je počelo da utiče na moj život. No da nastavim. Posle par dana došla je nedelja i oni su se spremali da idu u zajednicu na službu. Ja sam želeo da idem ali nisam želeo da se utrpavam , bojao sam se da pitam da ne bih bio nametljiv. I sedeo sam u sobi i čuo sam kako se spremaju i priželjikivao da i mene pozovu. Ali mislio sam u sebi da oni neće hteti mene tamo da vode , šta ću im ja ovakav da ih ometam u njihovim porodičnim stvarima. Međutim, u jednom trenutku ona je ušla u sobu i pitala me dali bih i ja želeo da idem i ja sam rekao pa naravno da želim. Kada sam ušao tamo pomislio sam u sebi , ovo je jako slično onome što sam čitao u knjizi “Quo vadis . Ljudi su živeli čisto i posvećeno , osećao sam se kao najveći grešnik među najvećim svecima. Počele su da se pevaju pesme i ja sam dobio neke papire na kojima su bile pesme i odmah su mi prirodno legle i ja sam već na toj službi pevao iz sveg glasa a oni koji me znaju , znaju da sam poprilično grlat kada pustim glas. Ta žena mi je rekla da sednem tu u prvu klupu da slušam propovedi i molim se, videću Isus će mi promeniti život.

Nastupilo je teško vreme borbi, uspona i padova, protivljenje ljudi u crkvi , protivljenje ljudi spolja. Starešina  crkve je se požalio da mu je neko pretio telefonom da se meni zabrani dolazak u zajednicu inače će biti svašta. Nakon nekog vremena je došlo do incidenta koji je i danas obavijen velom tajne. Naime starešina je zadobio teške telesne povrede i rekao je da su neki ljudi upali u njegovu kuću i isprebijali ga zbog mene i tog mog prijatelja. I oni su tada zaključili da bi bilo najbolje da mi jedno vreme ne dolazimo. Moj prijatelj nije bio toliko zagrejan kao i ja i prestao je da ide u zajednicu i tako mi je i on postao na neki način kamen spoticanja. No ja sam još jedno vreme zadržao entuzijazam iako mi nije bilo jasno do kraja kako to da se Hrišćani boje progonstva kada je Biblija prepuna takvih slučajeva, uostalom Isus je to i obećao svim pravim vernicima. I tako sam ja živeo na dve trake. Još jedan od pokušaja da od strane neprijatelja ljudske duše da me skrene sa tih početaka mog hodanja sa Gospodom se je desio nedugo posle toga. Naime, jedno veče taj moj prijatelj i ja smo se napili i on je se posvađao sa nekim dilerom koji mu je pretio da će ga ubiti. Ja sam se tu umešao i zakazao sastanak sa njim , na koji sam poneo nož u nameri da se branim ako me napadne. Otišli smo samo prijatelj i ja, i kada smo stigli tamo njih je bilo mnogo više nego nas i ja sam se u početku tukao koliko sam mogao ali kada sam video da oni samo izlaze iz auta, i da ću biti nadvladan izvukao sam nož i pokušao sam da ubodem prvog koji mi je bio do ruke. Zamahnuo sam u pravcu njegovog stomaka i bio siguran da  sam ga ubo. I onda sam ga još od gore udario nožem po glavi. Međutim, Bog mi je bio milostiv i promašio sam ga. Tada je on počeo da vrišti i nekako su mi oduzeli nož i počeli da beže od mene jer sam bio skroz lud. Stigla je interventna policija i pohapsila nas sve. I danas sam zahvalan Gospodu što nije dopustio da tog momka tu na ulici ubijem, ko zna šta bi se desilo samnom. Ja sam se vratio nazad postepeno u zajednicu. Ne mogu da kažem to je bilo teško vreme uspona i padova, međutim, na posletku ja sam stekao slobodu od droge i krenuo svojim putem sa Bogom napred. Iako sam kao dete i kroz život bio sam i odbačen , nisam imao osećaj da ikome ili bilo čemu pripadam, sećam se jako dobro trenutka kada je Bog progovorio mom srcu. Šetao sam parkom nakon što su me na jednom mestu isterali iz dvorišta i pitao sam se šta sam ja. Porodica i familija me neće , jedni govore da sam od drugih i niko me nije prihvatao. I tada mi je sinulo, pa ja sam Hrišćanin i to je moja familija .No da nastavim , sve je bilo dobro .Dosta sam se dobro slagao sa pastorom , imali smo velike ideje, moj prijatelj je zbog neke provalne krađe morao da pobegne iz Šapca (zgazio je pogrešnim ljudima na prste) tako da sam ja ostao sa njegovom mamom u stanu. Dobio sam stalna novčana primanja a bez da sam morao da radim. Život je bio super tih godinu dana. Jedino što me je mučilo u to vreme je bila činjenica da to neće trajati večno. Naravno ta činjenica ispostavila kao tačna. U to vreme nekako je moj brat prihvatio Gospoda i krenuo u zajednicu. Mi smo počeli ponovo da provodimo veme zajedno i on je nekako očekivao da počnemo da živmo zajedno. U tom trenutku meni je bilo lepo tu gde sam bio i još uvek nisam mogao u srcu da mu zaboravim to što me je ostavio samog. Međutim,  moj prijatelj se vraća sa lečenja i shvatam da on sada treba da gradi svoj život i da više nije zdravo da živimo zajedno. Razlog tome je bio i to što smo mi videli Hrišćanski život na drugačiji način i stalno smo dolazili u konflikte oko toga. I ja sam odlučio da počnemo da brat i ja  živimo zajedno, iznajmljujemo kuću i počinjemo sve iz početka. Sve je izgledalo dobro ali đavo nikada ne spava.  

Povratnik u greh

Kako je vreme prolazilo ja sam sve više imao priliku da vidim da se stvari u zajednici menjaju. Nekako u pastoru više nije postojala energija da se zalaže za posvećen život. Moj prijatelj koji je u to vreme postao blizak sa njim je gurao ideju da Hrišćani mogu piti alkohol i pušiti  i nekao se ta ideja primila mom pastoru. I ja sam postao neki konzervativac sa kojima se sve manje družio i dolazio kod mene. Video sam da moj način života koji je u to doba bio posvećen mi se ne isplati jer niko više nije hteo samnom zbog toga. Moj prijatelj je napredovao u životu jako brzo i ja sam počeo da se pitam da ne grešim možda ja. Možda sam ipak počeo da preterujem i zastranio sam u neki fanatizam. Pa pogledaj, svi drugi žive dobro a rade sve te stvari. No to sam držao za sebe i dalje sam gurao svet način života. Međutim, ubrzo sam se osetio usamljen, taj prijatelj je počeo sve ljude koje sam poznavao da skuplja kod sebe , nije imao nikakva očekivanja od njih niti je govorio da treba ako si Hrišćanin da živiš ispravno, bio im je drugar i svi su to voleli. Naposletku ja sam pomislio : “Ako ne možeš pobediti onda im se priključi” U tom vremenu moj brat, iako sam ja bio protiv, je odlučio da izvede mamu iz neuropsihijatrijske bolnice. On nije dobro poznavao maminu bolest i mislio je da bi bilo dobro da je upozna i ja sam se ipak na kraju složio zbog njega. Sve te okolnosti su počele da me pritiskaju i ja sam počeo da se osećam depresivno iz dana u dan. I to je trajalo mesecima. Budio sam se u depresiji, išao kroz dan u depresiji, sanjao košmare, budio se u depresiji i tako u krug.  Sledeći događaj je bio konflikt u crkvi o kojem ne želim da pričam, u kojem sam ja bio kolateralna šteta i bio sam isključen. Ostao sam sam, u depresiji i vratio sam se društvu koje me je širom otvorenih ruku dočekalo. Nedugo zatim sam počeo ponovo da uzimam heroin.

U to doba sam pokušao da se sklonim u biblijsku školu i da pokušam da se skinem , međutim tamo je se desio još jedan veliki problem. Iako je sve tamo bilo dobro, desilo mi se da sam se zaljubio jednu devojku tamo. Međutim, na kraju od toga nije bilo ništa, to je jedna jako draga sestra u Gospodu i ona i njen sadašnji muž su osobe koje ja poštujem i volim. Međutim, u tom vremenu kako sam ja bio zaljubljen u nju, druga je bila zaljubljena u mene. I to mi je jasno dala do znanja. I ja sam prvo mislio da mi se ona ne sviđa ali sam joj rekao da ću razmisliti o tome. I kako sam ja sve više razmišljao tako mi se ona i počela sviđati. Na kraju mi smo imali vezu koja je trajala samo tri dana. Razlog tome je bilo to što je ona bila već verena za drugog momka što sam ja u mom bunilu namerno ili slučajno gurnuo po strani dok mi jedna osoba nije otvorila oči i rekla mi šta ja to ustvari radim. Raskinuo sam, priznao direktoru škole šta se desilo i otišao nazad. To je bila katastrofa za mene, imao sam velike želje i planove vezano za posle biblijske škole. Ali to je sve palo u vodu i ja sam se vratio još gore nego li kada sam otišao. I naravno opet heroin.

To me je dovelo u doba najcrnjeg mraka mog života. Izopačio sam se i moralno,duhovno i seksualno. Prosto sam se plašio svojih misli i želja. Koliko puta bih pomislio i poželeo nešto i onda se sam nad sobom stresao i gadio. Mnoge stvari za kojima sam počeo da žudim nisam smeo da priznam niti da učinim jer me je bilo sramota da i pričam o tome. I baš dok sam slušao svedočanstvo brata Davida on je citirao stihove iz Rimljanima poslanice koji su se odnosili na njegov život , to me toliko dotaklo jer su to stihovi koji su opisivali i moje stanje iz tog vremena.

Rom 1:17  Jer se u njemu javlja pravda Božija iz vjere u vjeru, kao što je napisano: pravednik će od vjere živ biti. 18  Jer se otkriva gnjev Božij s neba na svaku bezbožnost i nepravdu ljudi koji drže istinu u nepravdi. 19  Jer što se može doznati za Boga poznato je njima: jer im je Bog javio; 20  Jer što se na njemu ne može vidjeti, od postanja svijeta moglo se poznati i vidjeti na stvorenjima, i njegova vječna sila i božanstvo, da nemaju izgovora. 21  Jer kad poznaše Boga, ne proslaviše ga kao Boga niti mu zahvališe, nego zaludješe u svojijem mislima, i potamnje nerazumno srce njihovo. 22  Kad se građahu mudri, poludješe, 23  I pretvoriše slavu vječnoga Boga u obličje smrtnoga čovjeka i ptica i četvoronožnijeh životinja i gadova. 24  Zato ih predade Bog u željama njihovijeh srca u nečistotu, da se pogane tjelesa njihova među njima samima; 25  Koji pretvoriše istinu Božiju u laž, i većma poštovaše i poslužiše tvar nego tvorca, koji je blagosloven vavijek. Amin. 26  Zato ih predade Bog u sramne slasti; jer žene njihove pretvoriše putno upotrebljavanje u besputno. 27  Tako i ljudi ostavivši putno upotrebljavanje ženskoga roda, raspališe se željom svojom jedan na drugoga, i ljudi s ljudima činjahu sram, i platu koja trebaše za prijevaru njihovu primahu na sebi. 28  I kao što ne marahu da poznadu Boga, zato ih Bog predade u pokvaren um da čine što ne valja, 29  Da budu napunjeni svake nepravde, kurvarstva, zloće, lakomstva, pakosti; puni zavisti, ubistva, svađe, lukavstva, zloćudnosti30  Šaptači, opadači, bogomrsci, siledžije, hvališe, ponositi, izmišljači zala, nepokorni roditeljima, 31  Nerazumni, nevjere, neljubavni, neprimirljivi, nemilostivi. 32  A neki i pravdu Božiju poznavši da koji to čine zaslužuju smrt, ne samo to čine, nego pristaju na to i onima koji čine.

Jedna osoba koja je smatrana fanatikom u veri odjedanput postaje ovakva katastrofa. Mislim da je to nešto nad čim bi svaki vernik trebao da se zamisli. Jednostavno nisam znao šta da radim. Lutao sam tako godinama. Moj prijatelj, koji je ustvari sve to namerno radio da bi me naučio lekciju se uplašio i pokušao da mi pomogne ali je bilo kasno, ja sam odmah potonuo na dno i više nije bilo izlaza. Počeo sam da varam, da kradem, da lažem, i što je najgore od svega da glumim da je sve uredu. Pevao sam u slavljenju , išao na službe, svedočio kako me je Isus oslobodio od droge,vredno sam radio. Držao sam se priče tako verno da niko nije imao pojma par godina da se ja drogiram, čak nisu ni sumnjali. Međutim najveći neprijatelj laži je vreme, vreme otkrije svaku prevaru i moja mreža je manipulacije je polako počela da popušta i tu i tamo neko bi posumnjao. Ja sam već bio toliko navučen da sam morao dva puta dnevno da  uzimam heroin. Ruke su mi bile u ranama od uboda igle. Inficirane i crvene zato što sam prestao da vodim računa o higijeni. Počeo sam da se osećam neprijatno jer se nisam kupao, da se gubim u priči, policija je počela da me prepada na ulici i ja sam počeo da shvatam da će mojoj manipulaciji brzo doći kraj i šta ću onda da radim. Shvatio sam da postoji samo jedna osoba koja zaista može da mi pomogne. To je bio trenutak kada sam ponovo izgubio sebe. Toliko sam glumio i lagao da više nisam znao ni ko sam ni šta želim. Kao kameleon sam se prilagođavao situacijama samo da bih došao do droge. Manipulisao sam ljudima i njihovim osećanjima, ako bih video da je neko ohol ja bih mu laskao i podilazio da bi mu uzeo novac. Bio bih ponizan gde treba i ohol gde treba , sve i za svakog samo da dođem do novca. Ali sada je došao momenat istine i onaj koji je mogao da mi pomogne je očekivao istinu a ja više nisam znao šta je istina. Jedan dan sam sedeo kući i osetio sam užasan strah, uhvatila me je panika i počeo sam da se gušim. Osetio sam da više nemam prostora za odstupnicu ni napred ni nazad. Sabijen u ćošak i počinjem da gubim vazduh. Klaustofobične ličnosti poznaju taj osećaj. Ali ja sam se tako osećao u duši. Sedeo sam na podu i snažno uzdisao boreći se vazduh pritisnut strahom i agonijom. Počeo sam da plačem i rekao sam tada toj jednoj osobi koja je mogla da mi pomogne: ”Gospode, molim Te pomozi mi, ako me ne odvedeš negde ja ću ti umreti. Ustvari ja sam već mrtav samo moje telo neće da se složi sa tim. Ne mogu više , pomozi mi molim Te, hoćeš li mi pomoći ? “

Posvećenje Božijim prstom (RETO hrišćanski rehab. centar)

Ubrzo nakon moje molitve sam se obreo u jednoj Hrišćanskoj komuni. Prva stvar koju želim da bude jasna je da to samo mesto po sebi nema silu da nikome pomogne baš kao što ni inkubator nema silu da izlegne pile. Da bi pile moglo da se izlegne u jajetu mora da postoji seme , i mora da bude priključen u struju inače jedino što se dobije je mućak. Inkubator je samo sprava koja ima mogućnost da proizvede savršenu atmosferu da se pile izlegne. Tako isto i komuna u kojoj sam bio. Da bi to sve imalo smisla, Bog je morao davati energiju i u meni je moralo postojati seme, želje za Bogom koje je bilo oživljeno Rečju Božijom. a realno gledano ti ljudi su toliko grešili u vezi samnom , ali ono što su govorili iz Reči Božije je meni dalo sve potrebne vitamine da bih mogao proći kroz fazu posvećenja. Bog je koristio jako grube alate da me izvuče iz dubioze u kojoj sam bio. Kada sam stigao tamo, prva neprijatnost koja me je snašla da su me skinuli potpuno golog i poveli kroz jedan nimalo kratak hodnik. Bilo mi je hladno, depresija, potpuno go sa nepoznatim ljudima , jako sam se stideo. Bio sam dezorijentisan, u paranojama, nisam znao šta je dobro šta je loše, morali su mi pomagati oko jako jednostavnih stvari, išli su samnom gde god da sam ja , u wc ,na kupanje . bio sam konstantno izlagan pritiscima sve dok nisam polako naučio da se nosim sa njima. Najgore stvari o meni su se iznosile javno na takav način da mi se dešavalo da danima ne progovorim ni reč. Dobio sam ogledalo ispred nosa u kojem je se ogledalo moje stanje i to što sam video nije mi se svidelo, a u isto vreme te stvari Bog je uporno iznosio u javnost-Bog je radio svoje delo u mom srcu često tako da niko to nije mogao da primeti spolja. Nikako nisu mogli da razumeju šta je to samnom. Poznavao sam odlično Bibliju, savete koje su želeli da mi daju već sam znao ali to ništa nije pomagalo. I onda su me stiskali i stiskali  i nikako nisu hteli da me prihvate kao vernika. To vreme tamo me je učinilo čvrstim da mogu da opstanem u bilo kakvim okolnostima, Reč Božija mi je postajala sve dragocenija i dragocenija. Ponovo mi se vratila vera u Reč Božiju da bi ona trebala da se prihvata onako kako je napisana bez velikih teoloških začkoljica koje samo razblažuju istinu Evanđelja. Video sam ljude koji žive posvećeno i srećni su u tome. Video sam da se može živeti Hrišćanskim životom kao u Bibliji i danas kao što je moglo i onda. Bog je obnovio moju dušu i duh , ozdravio moje telo. I kada sam odlučio da izađem bio sam zdrav i osećao sam se dobro. Međutim, ljudi koji su bili u komuni nisu delili moj stav i počeli su da me zaplašuju da ću pasti , početi da se drogiram čim izađem itd… I ja sam te informacije uzeo ozbiljno i kada sam izašao napolje vodio sam računa kako koračam.

Ko je taj “lažni” prorok William Branham i ko su ti jeretici, vernici Poruke tkzv. “Branhamisti”?

Kada sam izašao iz komune pokušao sam da se vratim u zajednicu u koju sam išao ali tamo je bilo sve isto kao i pre i stari problemi su bili još uvek tu tako da sam opet izbačen napolje. Bio sam pod disciplinskom merom šest meseci da nisam smeo da idem u druge crkve , da dolazim u našu, da se družim sa vernicima. Jedino što su mi dopustili je da koristim net i da na taj način dolazim do zajedništva i duhovne hrane. Tako sam počeo da pišem po forumima. To vreme je za mene bilo jako zanimljivo. Otkrio sam da na ovom svetu stvarno postoje različite životinjske vrste vernika. Od splačinara i lešinara do lavova i orlova, i svi oni ostali između. U biblijskoj školi sam shvatio da postoji gomile pravaca u Hrišćanstvu i da postoje tri glavna : Protestantizam, Pravoslavlje i Katolicizam. Sam protestantizam, čega sam bio deo i jesam još uvek na neki način, ima gomile pravaca i podele među njima: nekada idu toliko daleko da jedni druge nazivaju đavolima. Pravoslavci katolike , katolici pravoslavce, katolici i pravoslavci protestante i obrnuto, protestanti jedni druge, katolici između sebe i pravoslavci između sebe. Jednom rečju - jedna velika zbrka u kojoj sam ja rešio da verujem jedino onome što govori biblija istinska Božija Reč. U isto vreme, dve su me stvari mučile. Prva je bila da bih trebao da nađem neki pravac za koji mogu da verujem da je istina po Bibliji i da osetim i vidim u tom učenju da je to ono što moja duša traži. A drugi je bila iskrena želja da Bog udari na mene takav pečat da se više nikada ne moram bojati da ću se vratiti tamo gde sam bio. U toj šumi doktrina i vernika i pravaca sreo sam jednu malu grupu vernika za koju sam bio siguran da su jeretici i da sa njima ne treba da ima nikakva posla. Toliko sam bio uveren da su pogrešni da sam izjavio da čak iako bi mi se ukazao anđeo sa isukanim mačem i rekao mi da verujem kao i oni da ću mu reći beži od mene sotono. Ulazio bih sa njima u rasprave, vređao bi ih, kada bih čuo da je neko od tog puta odbacio bih tu osobu bez prilike da objasni. Neki bi se upustili samnom u raspravu pa bi mi uzvratili što bih ja onda doživeo kao još samo jednu potvrdu njihove zablude. Ali našla se tu jedna osoba. Naime, to je ta ista osoba koja je odgovorna za moj početak pisanja ovog svedočanstva, sestra Ana . Ona je bila uporna u tome da bude ljubazna prema meni ma koliko je ja grubo odbijao. Mada, da budem iskren i nadam se da mi sestra neće zameriti, ona ume kao i ja da bude jako brza na obaraču, u tim momentima ona je pokazala meni da moje ponašanje nije na mestu. Pomislio sam u sebi pa zar bi u ovom nadobudnom i oholom dobu iko osim Hrišćana okrenuo drugi obraz sa takvom lakoćom kao što je to ona uradila. I počeo sam polako da se dopisujem sa njom. Pomisli sam da bih mogao da joj pomognem da izađe iz te zablude. Međutim posle par poruka ona mi je rekla da bi bilo bolje da ja razgovaram sa njenim mužem koji je pastor. „Ups“ ,pomislio sam: „znaš kada ćeš njemu da objasniš da greši , nikada he,he,he.“ Ali dobro,pristao sam i učinio mi se kao prijatan čovek i lepo smo pričali. Nakon nekog vremena, paralelno sa tim, meni u mojoj lokalnoj zajednici dozvole da ponovo dolazim na službe itd. Ali sam naporedo pričao preko skajpa i sa Jankom i Anom. Naposletku, nakon mnogo nagovaranja od strane Ane (uložila je dosta energije) ja odlučim da dođem u njihovo mesto i lokalnu zajednicu. Proveo sam neko vreme sa njima i ono što me je zadivilo je kako ljudi sa pogrešnom doktrinom imaju ispravan život a ljudi koje ja znam sa ispravnom žive pogrešno. I počeo sam da o tome razmišljam i da se molim. Vremenom su me ponovo izbacili iz lokalne zajednice jer sam bio i previše konzervativan za njihov ukus, a tome je pomalo i doprinelo to da sam ja nakon izlaska iz komune obećao sebi da više neću da budem licemer i da ću uvek reći ono što mislim a to nekad baš i nije prijatno za čuti šta  mislim o pojedinim pojedincima  he,he,he. I tako pošto su me proterali ja sam otišao tamo gde me primaju. I odlučio sam da uzmem i da čitam propovedi tog čoveka za kojeg nisam bio siguran dali je lažan ili je pravi prorok Božiji. Naime o njemu sam čuo svašta , o vernicima sam isto čuo svašta ali kada sam ih upoznao shvatio sam da su to sve neistine, tako da sam pružio priliku i tom proroku. Pitao sam pastora da mi da najbitnije propovedi koje će najbolje oslikati ono što oni veruju. I kada sam uzeo da čitam znao sam da je to to što sam tražio. Taj čovek je govorio o stvarima u koje sam ja verovao u sebi a nikada nisam čuo da ih iko tako veruje pa sam ih potiskivao. Govorio je i o stvarima o kojima nikada pre nisam čuo da postoje , odgovarao sa lakoćom na pitanja na koja nisu mogli da mi daju odgovor u školi kada sam bio. Jednostavno sam momentalno pronašao nešto što sam molio da mi Bog da , a uporno u isto vreme jako dugo odbijao. Našao sam Poruku i verovanje koje je utemeljeno na Bibliji i bavi se pitanjima iz Reči koja mnogi danas izbegavaju da pričaju. Ostala je još jedna molitva neispunjena , i dalje sam se bojao da postoji mogućnost da se vratim nazad u greh. Ko jednom padne, što kaže naša narodna ko se na mleko opeče i u jogurt duva. I podelio sam tu moju brigu sa pastorom. On mi je odgovorio da kada se osoba krsti ispravnim krštenjem u Ime Gospoda Isusa Hrista , Egipat i sramota Egipta zauvek ostaju sa druge strane. I ja sam i zaboravio na neki način na taj odgovor. Međutim, kada sam se krstio nisam ni primetio odmah , ali nakon nekog vremena ja sam shvatio da je taj pritisak otišao , ali ne tada kada sam to shvatio nego je nestao a da ja to nisam ni primetio odmah. Moj ulazak u Poruku časa je doneo niz pozitivnih promena a i teških testova u moj život. Tu sam se susreo sa nečim što mi je postalo toliko dragoceno, milije čak i od mog života, naučio sam ponovo da otvorim svoje srce . Ne kažem da sam ga ja otvorio već me je Gospod fino namamio da se prepustim. Doživeo sam i povrede naravno , rizik otvaranja srca nekad donosi i povrede. Ali ja sam bio toliko dugo zatvoren u ljušturu da nisam mogao više ni da osećam. No, Bog je to promenio i postoje zbog toga nekada trenuci kada mi je jako teško jer je moje srce sada otvoreno, ali zato postoje i trenuci sreće koji mogu da se dogode samo onima koji imaju otvoreno srce da pruže i prime ljubav. Kada osoba doživi povrede od skoro svih koje je volela ili trebala da se oseća sigurno sa njima, podigne zidove oko sebe koji služe kao zaštita od novih povreda. Ali ti zidovi onda sprečavaju svež vazduh i sunce da ogreje dušu te osobe. I Bog je našao najlepši mogući mehanizam da me navede da porušim sve zidove i izađem na sunce, da otvorim vrata i pustim svetlo u najdublje delove moje duše. I kada je sav mrak izašao ja sam postao slobodniji.

Bog je nadnaravno vodio moj život kroz obraćenje, pokajanje , posvećenje i krštenje Svetim Duhom. Vodio me kroz sve faze suvereno, na jedan predivan način i kroz mesta koja su mogla da mi pruže hranu za svaki period mog života. I sada, kada sam pronašao Poruku, mogu da kažem da imam puno zadovoljenje mog duhovnog apetita, mogu da kažem da me je Bog kroz sve ovo vreme promenio i oblikovao. Proveo sam jedno vreme u zajedništvu i naučio puno i sada idem napred i dalje, i dalje, sve do dana kada bude taj veliki dan Uznesenja. I ja želim da idem dalje i da rastem još više , da razvijam sve one potencijale koje je Bog stavio u mene , i siguran sam da Onaj koji je započeo dobro delo da će ga i dovršiti.

Nešto za kraj

U mom životu, ljudi su mi prišivali različite epitete. Jedni su mi govorili da sam prepametan , da sam ne znam ni ja kakaav vernik ili čak i da sam prorok. Drugi, i to je češća pojava da sam: glumac, licemer, lažni prorok, đavo sam u ljudskom obliku(malo pretenciozno) da sam prevarant,jezuitski sveštenik, razbijač crkvi, Hrišćanski špijun , da sam gospodin zmijac itd... Moj teča ume da kaže :“Sve to meni dobro izgleda ta tvoja promena i sve to ali mi se nekako čini da ti opet nešto mutiš“ Dali sam glumac pa sigurno da jesam, često glumim da mi više ne smeta to što i dalje doživljavam odbacivanje i nepoverenje, i često glumim da me se baš nimalo ne tiče to što mi mnogi ne veruju da sam iskren. Ali da glumim ovu promenu to ne bi mogao niko a pogotove ne ja . To je suvereno delo svemoćnog Boga Gospoda Isusa Hrista. Ako sam licemer onda je to i dalje vrhunsko delo jer čak ni to ne bih mogao da budem a da to nije učinio Gospod. Dobro znam i danas malo više da se glupiram da privučem pažnju pa me ljudi shvataju neozbiljno. Znam i danas da napravim pogrešne poteze nad kojima se ljudi zgražavaju. Ponekad izgledam nadmeno , umem  da se pravim pametan, idem ljudima na živce sa svojom slobodom i ponekad naređivačkim stavom, a umem nekad da delujem arogantno. Nisam u svim stvarima po standardu onih koji me okružuju. Možda nekad izgledam kao posuda koju Bog ne može da koristi na svoju slavu. Ali se radujem i radovaću se nad putem koji sam prevalio da bih bio ono što jesam sada. Verujem da je to nešto što samo po sebi je dovoljno da proslavi Boga koji može samnom da radi. Veliki je to bio i težak put promene za mene, Bog je transformisao moj život iz nečeg što je dno dna u ovo što sam sada. Dali je to dovoljno ? Dali sam zadovoljan promenom ? Pa naravno da nisam, idem u nove izazove i nove ambicije koje Bog stavlja u moje srce, nove stvari koje su nekada davno bile nemoguće  da ću moći da ih ikada živim.Za nekoga je to normalan život , za mene to je bilo nešto nemoguće. Zasnovati  porodicu ,imati svoju kuću , živeti normalno to su bile stvari o kojima se nisam usuđivao ni da sanjam a sada već o tome razmišljam kao o realnim opcijama. Nekome to nije jasno jer je oduvek živeo u jednoj drugačijoj atmosferi i to i mnogo više je imao kao startnu poziciju, ali meni je Bog sve to morao da obnavlja, i za svaki korak iz debelog minusa sam morao da se borim i trpim teške korekcije. Ali sam srećan što Bog nikada ne odustaje od mene i uvek iznova i iznova me koriguje ali i privlači Sebi i nikada me ne odbacuje ma koliku glupost zbog nerazumevanja i neznanja napravim, On je moja porodica i svu ljubav koja mi je potrebna mogu i crpim baš na tom mestu. I danas kada doživim da me neko odbaci, dali zbog toga što nemam dovoljno novca , ili možda zbog toga što se pričinjavam neozbiljnim ,dali zbog onoga što verujem  ili ko zna zbog kojeg drugog razloga budem ostavljen sam, ja više nemam potrebu da tražim rešenje u ovom svetu ili grehu, već sve što mi je potrebno nalazim u Hristu. On je učinio toliko za mene do sada da mi to uvek vrati optimizam i veru  da ne postoji ništa što ne mogu savladati kada je On samnom. Bilo kakav da je to zahvat, bilo kako da izgleda nemoguće ili neverovatno sve je to prašina koju On oduva jednim svojim dahom .Kada sam uspeo da prevalim ovaj put dovde, to mi je dovoljna sigurnost da ću stići do kraja. I ma kako izgledala situacija nemoguća, ja sam naučio da ne postoji nemoguće. Samo pitanje dali možeš da veruješ da je sve moguće onom koji veruje , jer zna u Koga veruje.I danas dok pišem ovaj tekst postoji jedna velika želja mog srca koja izgleda spolja nemoguće, i danas imam cilj koji izgleda nedostižno jednako kao i što je nekada pre 10 godina izgledalo nedostižno da ću biti ono što sam sada. Ali sada imam iza sebe 10 godina Božijih čuda u mom životu. Kako da ne verujem takvog Gospoda koji se pokazao isti juče , danas i zauvek u mom životu. Ovo svedočanstvo je mali sažeti tekst onoga što sam bio i onoga što je On učinio da bi stigao tu gde jesam,mnoge stvari nisu napisane: iscelenja koja sam primio, način na koji se brinuo za materijalne stvari, sve ono što sam bio i sve ono što je On učinio da me oslobodi.  Za to bi mi trebale stranice i stranice pisanja. Iako izgledam nekada ljudima slab i nesposoban , iako im se čini da neću uspeti ja uvek iznova i iznova prolazim kroz sve prepreke. I znam da i danas postoje kritičari koji će stavljati upitnik na to koliko sam vernik , ili koliko sam stvarno iskren. Uvek će se naći neko ko će oceđivati komarca u mom životu a u isto vreme gutati kao kamila velike stvari koje je Bog učinio za mene. Ne obeščaćuju oni mene sa tim jer ja i nemam nikakvu čast , sve ono što jesam sam zbog Gospoda , oni time umanjuju Njegovu silu i obeščašćuju Njegovo sveto ime. I mogu me zvati kako god žele i mogu misliti o meni šta god žele , ali ja znam da jednu stvar sigurno jesam. Ja sam pobednik i to više nego pobednik jer sam pobedio na mestima gde su mnogi ostavili svoje kosti, gde su mnogi rekli da je nemoguće , pobednik sam zbog Onoga koji mi snagu daje GOSPODA ISUSA HRISTA !!! Bejah mrtav a sada sam živ baš kao moj Gospod Isus. Amen. Neka Mu je slava i čast i hvala.

VIDEO: Svedočanstvo brata Sime Papića

http://www.biblijski-krscani.com/